NAGRADA „DR ŠPIRO MATIJEVIĆ“ PRIPALA PETRU PIJANOVIĆU: Studijom „Srpska kultura dvadesetog veka“ krunisao dugogodišnji rad

Kako je ocenio žiri, koji su tvorili Ivan Negrišorac, Selimir Radulović i Aleksandar Jerkov, studijom „Srpska kultura dvadesetog veka“ Petar Pijanović je dovršio i krunisao svoj dugogodišnji usredsređeni i izuzetno plodan rad na povesti srpske kulture koju je u prethodnim knjigama prikazao u njenom srednjovekovnom trajanju i razvoju tokom osamnaestog i devetnaestog veka.

„Svojom novom knjigom ovaj istaknuti autor niza monografija o najznačajnijim savremenim srpskim piscima daje celovit, obuhvatan pogled na zlosrećni vek za nama, srpsku i jugoslovensku ideju u njemu, sudbinu jedne mlade, obnovljene kraljevine i niz uzastopnih propasti više Jugoslavija. Autor, međutim, na sve gleda iz ugla kulture i književnosti, što je redak slučaj u našim susretima s izazovima ovog doba. Zato u njegovoj slici vertikalu drže Slobodan Jovanović i Borislav Pekić, a celovitost kulturnog identiteta u oblikovanju srpskog kulturnog obrasca najbolje dočarava mogućnost da se postigne skladno dvojstvo kakvo je postojalo u ličnosti i delu Milana Rakića koji je, kako ističe Pijanović, bio gorljivi evropejac i u isto vreme izrazito nacionalni pesnik. Na toj osnovi Petar Pijanović gleda razvoj i napredak srpske kulture koliko i politička i državna posrtanja, te uzajamnost i saodgovornost ovih procesa. Ovo je studija u kojoj se sabira i zrelo pokazuje kakva je bila sudbina srpskog simboličkog kapitala u jednom dobu ekstrema, kako je nazvan ovaj vek”, navodi žiri u obrazloženju. 

Žiri, koji je odluku doneo jednoglasno, u svojoj oceni istče i da je Pijanović „celinom rada i dostignuća na istoriji srpske kulture u dugom trajanju i velikom rasponu, koje je, svojim studijama obuhvatio, dao veliki prilog našem boljem poznavanju samih sebe”. „Ponudio je svakome ko na srpsku kulturu gleda u najboljoj tradiciji evropske prosvećenosti priliku da bolje razume i nju i njenu povest, što je možda presudno i za dvadeset prvi vek čiju smo jednu četvrtinu već ostavili za sobom. Iskustvo srpske kulture dvadesetog veka, koje je Petar Pijanović oblikovao u svojoj kapitalnoj studiji, čini ovu knjigu dragocenom i neophodnom”, obrazložio je žiri svoju odluku da Pijanovićevu studiju ovenča nagradom „Dr Špiro Matijević“ za 2025. godinu. Podsetimo, nagrada, koju dodeljuje Fondacija „Dr Špiro Matijević”,  sastoji od povelje, novčane nagrade od 15.000 evra u dinarskoj protivvrednosti i reizdanja izabranog dela pod okriljem Fondacije. 

Podsetimo, Špiro Matijević je rođen u Kninu, 1943. godine, diplomirao je na Filozofskom fakultetu u Zadru, a magistrirao i doktorirao na Filozofskom fakultetu u Sarajevu. Život je, na tragičan način, izgubio u Tuzli 1993. godine. Pisao je poeziju, prozu, esejistiku i književnu kritiku, a za života je objavio zbirku pripovedaka „Sunce u procijepu“ (1987), zbirku pesama „Svjetlost i nada“ (1988), kao i roman „Progonstva“ (1991). Godine 2007, u izdanju Orfeusa iz Novog Sada, izašla su „Izabrana dela Špire Matijevića“, u tri knjige, a među njima je i zbirka pesama koja za piščeva života nije bila objavljena. Pod okriljem Fondacije 2023. objavljeno je novo izdanje „Izabranih dela“, a publikovan je i zbornik radova s naučnog skupa posvećenog delu Špire Matijevića. 

Dosadašnji laureati nagrade koja nosi njegovo ime su Matija Bećković (2007, zbirka pesama Kad budem mlađi), Đorđo Sladoje (2008, zbirka pesama Manastirski baštovan), Milovan Danojlić (2009, roman Priča o pripovedaču), Veselin Marković (2010, roman Mi različiti), Jovan Delić (2011, monografija Ivo Andrić - Most i žrtva), Gojko Đogo (2022, zbirka pesama Put za Hum), Vladimir Pištalo (2023, roman Pesma o tri sveta) i Aleksandar Gatalica (2024, zbirka pripovedaka Druga violina i druge priče). Novom laureatu Petru Pijanoviću nagrada će biti uručena 27. februara, u 19 časova u Svečanoj sali Matice srpske.

M. Stajić