ZRENJANIN BIO MESTO MEĐUNARODNE RADIONICE O KRIVOLOVU Milioni ptica stradaju u ilegalnom lovu
Dvodnevni međunarodni trening za beleženje i prepoznavanje ilegalnog ubijanja ptica na Balkanu i Severnoj Africi održan je u hotelu „Vojvodina” u Zrenjaninu.
Domaćin radionice bilo je Društvo za zaštitu i proučavanje ptica Srbije, a u njoj su učestvovali predstavnici iz Tunisa, Libije, Maroka, Libana, Crne Gore i Severne Makedonije. Ovom prilikom održana je i serija kratkih predavanja tokom kojih su predstavljeni izveštaj o nelegalnom ubijanju ptica u Srbiji u periodu od 2017. do 2023. godine i situacija u drugim zemljama Mediterana u vezi sa ovom problematikom.
- Ovo je tema koja je konstantna već decenijama i koja je sve ozbiljnija, zato što se vremenom otkrivaju nove dimenzije opasnosti. Procenjuje se da u Mediteranu samo na ilegalne načine, ne računajući druge opasnosti, bude ubijeno do četrdeset miliona ptica - izjavio je za „Dnevnik” Marko Šćiban, iz Društva za zaštitu i proučavanje ptica Srbije.
On ističe da prema najnovijem izveštaju organizacije „BirdLife International”, više od 50 odsto ptica u Evropi ima negativne trendove populacije, odnosno lagano izumire, neke i ubrzano. Zato je, dodao je on, izuzetno važno da se radi na sprečavanju ilegalnog ubijanja ptica.
Uroš Stojiljković, iz Društva za zaštitu i proučavanje ptica Srbije, dodaje da, kada je reč o ilegalnom ubijanju ptica u našoj zemlji, najveći problem predstavlja upotreba nedozvoljenih sredstava u lovu.
- Vabilice se koriste u sezoni od 15. avgusta do 30. septembra kada se masovno krivolove prepelice širom Srbije. Neka naša procena je da se samo u toku jednog vikenda koristi i do 1.000 nedozvoljenih vabilica širom zemlje - naglašava Stojiljković.
Prema njegovim rečima, saradnja sa nadležnim institucijama u borbi protiv ilegalnog ubijanja ptica malo je bolja poslednjih godina, pogotovo od 2022. kada je osnovana Jedinica za suzbijanje ekološkog kriminala.
- Prosto imamo jedan odgovor od strane institucija da takve slučajeve bar beleže i negde zavode. To je, međutim, samo prvi korak. Potrebno je dalje da reaguju tužilaštvo i sudstvo. Najveći broj slučajeva koje otkrijemo i koji se tretiraju kao kršenje zakona ipak nema sudski epilog. Često se desi, pogotovo ako su to strani državljani, da osumnjičeni iskoriste meru oportuniteta, plate kaznu i tako stave tačku na slučaj – objašnjava Stojiljković.
Vabilice problem i u Severnoj Makedoniji
Među učesnicima dvodnevnog međunarodnog treninga bila je i Arta Starova iz Makedonskog ekološkog društva iz Severne Makedonije, koja je angažovana na suzbijanju kriminala nad divljim životinjama u toj susednoj državi.
- Trenutno gradimo kapacitete, kako u društvu, tako i u državnim institucijama, da bismo se bolje borili protiv različitih vidova kriminala nad divljim životinjama, kao što je, na primer, nelegalno ubijanje ptica. Definitivno ima mnogo sličnosti između Severne Makedonije i Srbije. Ipak, u Srbiji je to mnogo više izraženo, pre svega zato što je država veća i ima dužu istoriju lovnog turizma, a sprovodi se i više monitoringa. Takođe, zahvaljujući kolegama iz nevladinih organizacija u Srbiji, postoji mnogo jasnija slika o tome šta se dešava na terenu - kaže Starova za „Dnevnik”, ističući činjenicu da u Severnoj Makedoniji postoji veliki broj lovnih turista koji dolaze iz Italije, sa Malte i iz Grčke sa ciljem da ubijaju ptice. Kako kaže, dolaze na legalan način, ali koriste nelegalne metode, kao što su vabilice, plastični mamci i slično. Trenutno se sprovodi velika kontrola tih turista.
Situacija je, dodaje on, još alarmantnija kada je reč o trovanju ptica. Od hiljada i hiljada slučajeva koji su otkriveni u prethodnom periodu, jako je mali broj onih koji su dobili sudski epilog.
-Ako pričamo o trovanju ptica, tu je najzastupljenija Vojvodina, delom i zato što je ovo područje ravničarsko, pa se takvi slučajevi lakše otkrivaju. Za trovanje su često odgovorni poljoprivrednici, mada su ptice uglavnom sekundarne žrtve trovanja. Ljudi truju šakale, vukove, lisice, napuštene pse i mačke, a onda ptice, naročito grabljivice, najviše stradaju jer se hrane tim leševima – ističe naš sagovornik.