NAVIKLI STE NA UMOR? MOŽDA JE VREME ZA OZBILJNU PROVERU Sve je više slučajeva insulinske rezistencije
Kada umor traje nedeljama, ne prolazi ni nakon odmora i polako počne da utiče na koncentraciju, raspoloženje i telesnu težinu, uzrok često nije samo iscrpljenost, već hormonski disbalans – najčešće insulinska rezistencija ili poremećaj rada štitaste žlezde.
Supspecijalista endokrinologije iz MediGroup sistema dr Slađana Drobnjak kaže da se hormonski disbalansi često razvijaju tiho i postepeno. Umor, promene raspoloženja, pad energije ili blago povećanje telesne težine retko se odmah povezuju sa hormonima, a češće pripisuju stresu ili načinu života.
– Najčešći simptomi hormonskog disbalansa su nespecifični poput hroničnog zamora, problema sa snom, koncentracijom, promene raspoloženja i telesne težine – objašnjava dr Drobnjak.
Na nastanak ovih disbalansa utiče kombinacija genetike, hroničnog stresa, poremećaja sna, nepravilne ishrane i nedostatka pojedinih vitamina i minerala. Umor je jedan od najčešćih simptoma zbog kojeg se pacijenti javljaju lekaru.
– Prolazni umor ima jasan uzrok – naporan dan, stres ili manjak sna – i povlači se nakon odmora. Sa druge strane, umor koji je posledica hormonskog disbalansa traje duže, ne prolazi ni posle kvalitetnog sna i često je praćen drugim simptomima – ističe dr Drobnjak.
Upravo ta postepenost i navikavanje na stanje iscrpljenosti često dovode do toga da se problem prepozna tek slučajno, prilikom rutinskih analiza. S vremenom, mnogi se naviknu na takvo stanje i prihvate ga kao novu normalnost, što dodatno odlaže dijagnostiku.
– Insulinska rezistencija nastaje kao posledica dugotrajnog povišenog nivoa šećera u krvi, najčešće usled prekomernog unosa hrane bogate ugljenim hidratima. Insulin svoje dejstvo ostvaruje vezujući se za insulinske receptore na površini mišićnih i masnih ćelija. Kada su trenutne potrebe za glukozom zadovoljene, njen višak se skladišti u jetri i mišićima u vidu glikogena, a potom i u masnom tkivu. Ukoliko su šećer i insulin duže vreme povišeni, ćelije se s vremenom ‘brane’ tako što smanjuju osetljivost insulinskih receptora ili njihov broj, što dovodi do razvoja insulinske rezistencije – upozorava dr Drobnjak.
Hormoni štitaste žlezde utiču gotovo na svaki organ i tkivo u telu. Regulišu metabolizam, telesnu temperaturu, rad srca, nervni sistem, raspoloženje, pamćenje, ali i reproduktivno zdravlje. Kod smanjene funkcije štitaste žlezde, hipotireoze, simptomi se razvijaju postepeno – umor, pospanost, zaboravnost, povećanje telesne težine, zimogrožljivost, zatvor i otoci.
Uporni, nespecifični simptomi zahtevaju proveru hormonskog statusa, jer hormonski disbalansi, kada se prepoznaju na vreme, mogu biti uspešno kontrolisani.
