PORODICA VRAČARIĆ IZABRALA KUĆU NA SELU UMESTO STANA U GRADU Milena i Gojko u Stanišiću svili gnezdo za malu Vasilisu
Bližeći se tridesetoj godini, Gojko Vračarić je znao da je vreme da napravi veliki korak – odvoji se od roditelja, te sebi i svojoj boljoj polovini obezbedi krov nad glavom.
Odluka nije bila laka: stan u gradu ili kuća na selu? Posle od šest do osam meseci života u Somboru, presudila je – računica.
– Za stan bi nam trebalo između 80.000 i 100.000 evra. Umesto toga, konkurisali smo za državnu pomoć radi kupovine seoske kuće i odobreno nam je 10.000 evra. Nešto smo doplatili i prošle godine, krajem leta, preselili se u Stanišić. Mislim da smo dobro prošli – priča Gojko, napominjući da su u međuvremenu dobili ćerkicu Vasilisu, koja sada ima osam meseci.
Do kuće nisu došli preko noći. Gojko je skoro dve godine tražio nekretninu kakvu su zamislili. Kaže da su cene skočile otkako država daje subvencije i da često nisu realne – vlasnici traže između 25.000 i 30.000 evra, čemu treba dodati ulaganje u renoviranje. Uz to, papirologija ume da bude pravi izazov.
Kuća je zidana osamdesetih godina, ima oko 100 kvadrata stambenog prostora, a sa poslovnim prostorom vodi se na 170. Upravo lokal koji je izdat donosi kiriju od koje Vračarići otplaćuju kredit, odnosno razliku koju su morali da dodaju na državnu pomoć.
Državna pomoć kao vetar u leđa
Za porodicu Vračarić državna pomoć nije bila poklon, već vetar u leđa. Uz malo hrabrosti, mnogo strpljenja i spremnost da se zasuču rukavi, odlučili su da na selu grade svoju budućnost.
Kako radi kao komercijalista u kompaniji NELT i često je na terenu, oko dokumentacije mu je pomagao otac, koji je godinama radio u opštini, kojoj, prema ustaljenoj proceduri, ministarstvo prebacuje novac za kupoprodaju, što takođe zahteva vreme i strpljenje.
– Mora sve da bude legalizovano, pa ako nije, to se oduži. Ja sam kupovao nekretninu od ljudi koji žive u inostranstvu, pa je trebalo da daju punomoć. Dok se to nije ispotpisivalo, pa dok su otišli u konzulat u Austriji, čitave peripetije – priča on.
Kada su konačno dobili ključeve, usledila je adaptacija. Zamenili su kompletnu stolariju, sredili parket, kupatilo, kuhinju – praktično sve. Iako je postojalo centralno grejanje, odlučili su da uvedu gas, za koji je postojala instalacija, te su dodatno platili samo priključak.
Za stan bi nam trebalo između 80.000 i 100.000 evra. Umesto toga, konkurisali smo za državnu pomoć radi kupovine seoske kuće i odobreno nam je 10.000 evra (Gojko Vračarić)
Danas, kada Gojko Vračarić posle nedelju dana provedenih na putu kroz pola Vojvodine dođe kući, kaže da mu mir sela mnogo znači. U dvorištu su, osim bašte, zasadili dunje. Osim izdatog lokala, imaju još jedan poslovni prostor, koji planiraju da pretvore u smeštaj.
– U selu smeštaja za turiste nema, a blizina vinske regije Riđice i gosti koji dolaze u okolni Miletić daju nam nadu da bi ta ideja mogla da zaživi – dodaje.
Stanišić, kao i mnoga vojvođanska sela, bori se sa odlaskom stanovništva. Gojko navodi da je odnos rođenih i umrlih zabrinjavajući. Ipak, veruje da mladi mogu da pronađu svoju šansu ako pažljivo planiraju.
– Ovde vam je poljoprivreda sve, ukoliko se ne zaposlite u Subotici ili Somboru. Pošto smo nedavno dobili prinovu, malo sam se interesovao: mislim da je odnos umrlih i rođenih 70 prema 12, tako da nije sjajna situacija – priznaje.
S. Milačić
Zabranjeno je preuzimanje teksta ili dela teksta bez navođenja autora i naše medijske kuće, u vidu živog linka koji vodi ka originalnom sadržaju. Svako kršenje ovog pravila tretiraće se kao povreda autorskih prava.
