I VINSKE MUŠICE POKAZUJU VEĆI NIVO KONCENTRACIJE Da li nam deca zaglupljuju ili nam testovi nisu u skladu s vremenom?
Sve su glasnija mišljenja stručnjaka, ali i roditelja i medija, da nove generacije sve slabije pamte, postižu sve lošije rezultate i, generalno, podležu brzom primanju informacija, smeštajući ono što hoće da zapamte na telefone, umesto u mozak.
S druge strane, više nego ikad imamo takmičenja iz matematike i srodnih joj oblasti, deca znaju više jezika, a engleski im je skoro pa bez akcenta, pa se postavlja pitanje u čemu je greška? Kako je moguće da su im rezultati unifromnih testova sve lošiji, a postignuća u nekim oblastima sve veća? Da li nam deca zaglupljuju ili testovi nisu u skladu s vremenom?
Na to pitanje odgovor nije ni lak ni jednostavan – a možda ga i nema. Naime, umesto dubinskog čitanja i razmišljanja, pažnja nam se sve više usmerava na brze, vizuelne forme sadržaja, dok neprekidno „skrolovanje“ smanjuje sposobnost zadržavanja koncentracije, kritičke procene istinitosti informacija i formiranja samostalnog mišljenja.
U takvom kognitivnom okruženju, mnogi stručnjaci strahuju da nije slučajno što se u pojedinim zemljama beleži stagnacija ili pad rezultata testova inteligencije, kao i slabljenje školskih postignuća. To pokazuju i najnoviji rezultati međunarodnog PISA testiranja, koje sprovodi Organizacija za ekonomsku saradnju i razvoj (OECD).
Naučnici ne govore o opštem padu inteligencije, već o promeni kognitivnog profila
Izveštaj za 2022. godinu zabeležio je najveći pad postignuća u istoriji ovog merenja: prosečni rezultati učenika u zemljama OECD-a opali su za 15 poena u matematici i 10 poena u čitanju u odnosu na 2018. godinu.
Podaci pokazuju da je negativan trend šire rasprostranjen i dugoročniji nego što se ranije mislilo, jer rezultati u čitanju i prirodnim naukama u mnogim zemljama opadaju već više od decenije. U Srbiji su, na primer, prosečni rezultati učenika u matematici i čitanju iznosili po 440 bodova, a u nauci 447, što je osetno ispod OECD proseka od 472, 476 i 485 bodova.
Šta kaže struka?
Decenijama su rezultati testova inteligencije širom sveta beležili stabilan rast, fenomen koji je u nauci poznat kao Flinov efekat, po novozelandskom psihologu Džejmsu Flinu, koji ga je sistematski opisao. U proseku, rezultati su rasli za oko dva do tri IQ poena po deceniji, što se povezivalo sa širenjem obrazovanja, složenijim informacionim okruženjem i sve većom izloženošću apstraktnom mišljenju u svakodnevnom životu.
Međutim, upravo taj dugogodišnji trend rasta u pojedinim razvijenim zemljama poslednjih decenija počinje da se usporava, zaustavlja, a ponegde i preokreće. Ovu pojavu istraživači nazivaju obrnutim Flinovim efektom — signalom da se kognitivni profil novih generacija menja, ali i upozorenjem da uslovi koji su nekada podsticali rast kognitivnih sposobnosti više ne deluju na isti način.
Najpoznatiji dokazi potiču iz dugoročnih nacionalnih baza podataka, pre svega iz skandinavskih zemalja, gde se decenijama sprovode standardizovana testiranja mladih, najčešće prilikom vojne regrutacije. Analiza velikog uzorka norveških regruta pokazala je da su rezultati generacija rođenih posle sedamdesetih godina počeli postepeno da opadaju, nakon perioda stalnog rasta.
Slični trendovi, mada ne uvek istim intenzitetom, zabeleženi su i u Danskoj, Finskoj i delu zapadne Evrope. Istraživači pri tome naglašavaju da se pad ne javlja ravnomerno u svim oblastima kognitivnog funkcionisanja: najizraženiji je u zadacima koji zahtevaju apstraktno, teorijsko razmišljanje, dok se znanje stečeno učenjem i jezičke sposobnosti uglavnom manje menjaju.
Upravo zbog toga mnogi naučnici ne govore o opštem „padu inteligencije“, već o promeni kognitivnog profila — odnosno o tome da nove generacije razvijaju drugačiji raspored mentalnih veština nego prethodne.
– Na osnovu iskustva u radu sa decom, nisam mogla da primetim neke promene, ipak, za ozbiljne zaključke potrebno je raditi ozbiljno i sveobuhvatno istraživanje. Ima dosta istraživanja o Flinovom efektu, što je porast koeficijenata, pa i kroskulturalnih, a pojavila su se i istraživanja koja pokazuju kontranegativan Flinov efekat.
Ipak, još uvek nema dovoljno studija da se donese neki opšti zaključak. I jedan i drugi trend se u nauci objašnjava sredinskim faktorima, a ne promenom urođenih kapaciteta – objašnjava Marina Oros, dečiji psiholog, zbrku u nalazima i trendovima tumačenja, ostavljajući otvorenim pitanje da li poremećaj pažnje i zatrpanost neselektovanim informacijama utiču na inteligenciju dece u razvoju.
PISA testiranja u Srbiji
Poslednji rezultati PISA testiranja ponovo su pokrenuli staru raspravu o tome da li mladi danas zaista znaju manje — ili samo drugačije misle. Za razliku od školskih provera znanja, PISA meri sposobnost razumevanja, tumačenja i primene znanja u stvarnim životnim situacijama. Upravo tu se poslednjih godina uočava zabrinjavajući trend. U proseku, čak 31% učenika u OECD-u ne dostiže ni osnovni nivo funkcionalne matematičke pismenosti (nivo 2), što znači da imaju poteškoća u primeni elementarnih matematičkih znanja u svakodnevnim situacijama. Srbija ne prati u potpunosti globalni pad — ali nema ni značajnog napretka. Rezultati iz 2022. uglavnom su na istom nivou kao 2018, a i u celoj poslednjoj deceniji (od 2012) ostaju relativno stabilni. Ipak, učenici u Srbiji u proseku postižu rezultate oko 40 poena ispod OECD proseka u svim oblastima. Ako je cilj obrazovanja da stvori ljude koji umeju da misle, a ne samo da pamte, PISA rezultati pokazuju da se upravo ta sposobnost nalazi na ozbiljnom ispitu.
Istraživanja, inače, ukazuju na složen splet faktora: promene u obrazovnim sistemima, manje čitanja dužih tekstova, drugačije navike učenja, socijalne i ekonomske nejednakosti, ali i moguće ograničenje samih testova koji ne prate u potpunosti način na koji se kognitivne veštine danas koriste. Upravo zato obrnuti Flinov efekat za naučnike nije konačan dokaz opadanja inteligencije, već signal da se okruženje u kome ljudi misle i uče značajno promenilo — i da se te promene sada odražavaju i na merenja kognitivnih sposobnosti.
Kada govorimo o uticaju digitalnog okruženja, stvari nisu tako crno-bele kao što se često predstavljaju u javnosti. Istraživanja pokazuju da intenzivno korišćenje pametnih telefona, društvenih mreža i kratkih video sadržaja jeste povezano s promenama u načinu na koji čitamo i obrađujemo informacije.
– Mladi danas češće „preleću“ tekst, skeniraju ga umesto da ga pažljivo čitaju, brzo skaču s teme na temu i oslanjaju se na pretraživače i podsetnike kao spoljašnju memoriju. Neka neurokognitivna istraživanja ukazuju da stalno prebacivanje pažnje i multitasking mogu da smanje dubinu razmišljanja i sposobnost duže koncentracije. A upravo su te veštine važne za školski uspeh i testove inteligencije, posebno one koji traže strpljivo rešavanje zadataka i logičko povezivanje informacija – kaže Marina Oros.
S druge strane, digitalno okruženje razvija i neke nove veštine: brzo pronalaženje informacija, snalaženje u složenim vizuelnim sadržajima, istovremenu obradu više izvora podataka i prilagođavanje promenljivim zadacima. Zbog toga sve više istraživača smatra da se ne radi o „zbogom pameti“ situaciji, već o promeni načina na koji mislimo i učimo. A za to će nam biti potrebni novi, drugačiji testovi.
Ivana Radoičić
