И ВИНСКЕ МУШИЦЕ ПОКАЗУЈУ ВЕЋИ НИВО КОНЦЕНТРАЦИЈЕ Да ли нам деца заглупљују или нам тестови нису у складу с временом?

С друге стране, више него икад имамо такмичења из математике и сродних јој области, деца знају више језика, а енглески им је скоро па без акцента, па се поставља питање у чему је грешка? Како је могуће да су им резултати унифромних тестова све лошији, а постигнућа у неким областима све већа? Да ли нам деца заглупљују или тестови нису у складу с временом?

На то питање одговор није ни лак ни једноставан – а можда га и нема. Наиме, уместо дубинског читања и размишљања, пажња нам се све више усмерава на брзе, визуелне форме садржаја, док непрекидно „скроловање“ смањује способност задржавања концентрације, критичке процене истинитости информација и формирања самосталног мишљења. 

У таквом когнитивном окружењу, многи стручњаци страхују да није случајно што се у појединим земљама бележи стагнација или пад резултата тестова интелигенције, као и слабљење школских постигнућа. То показују и најновији резултати међународног ПИСА тестирања, које спроводи Организација за економску сарадњу и развој (ОЕЦД). 

Научници не говоре о општем паду интелигенције, већ о промени когнитивног профила

Извештај за 2022. годину забележио је највећи пад постигнућа у историји овог мерења: просечни резултати ученика у земљама ОЕЦД-а опали су за 15 поена у математици и 10 поена у читању у односу на 2018. годину. 

Подаци показују да је негативан тренд шире распрострањен и дугорочнији него што се раније мислило, јер резултати у читању и природним наукама у многим земљама опадају већ више од деценије. У Србији су, на пример, просечни резултати ученика у математици и читању износили по 440 бодова, а у науци 447, што је осетно испод ОЕЦД просека од 472, 476 и 485 бодова. 

Шта каже струка?

Деценијама су резултати тестова интелигенције широм света бележили стабилан раст, феномен који је у науци познат као Флинов ефекат, по новозеландском психологу Џејмсу Флину, који га је систематски описао. У просеку, резултати су расли за око два до три IQ поена по деценији, што се повезивало са ширењем образовања, сложенијим информационим окружењем и све већом изложеношћу апстрактном мишљењу у свакодневном животу. 

Међутим, управо тај дугогодишњи тренд раста у појединим развијеним земљама последњих деценија почиње да се успорава, зауставља, а понегде и преокреће. Ову појаву истраживачи називају обрнутим Флиновим ефектом — сигналом да се когнитивни профил нових генерација мења, али и упозорењем да услови који су некада подстицали раст когнитивних способности више не делују на исти начин.

Најпознатији докази потичу из дугорочних националних база података, пре свега из скандинавских земаља, где се деценијама спроводе стандардизована тестирања младих, најчешће приликом војне регрутације. Анализа великог узорка норвешких регрута показала је да су резултати генерација рођених после седамдесетих година почели постепено да опадају, након периода сталног раста. 

Слични трендови, мада не увек истим интензитетом, забележени су и у Данској, Финској и делу западне Европе. Истраживачи при томе наглашавају да се пад не јавља равномерно у свим областима когнитивног функционисања: најизраженији је у задацима који захтевају апстрактно, теоријско размишљање, док се знање стечено учењем и језичке способности углавном мање мењају. 

Управо због тога многи научници не говоре о општем „паду интелигенције“, већ о промени когнитивног профила — односно о томе да нове генерације развијају другачији распоред менталних вештина него претходне.

– На основу искуства у раду са децом, нисам могла да приметим неке промене, ипак, за озбиљне закључке потребно је радити озбиљно и свеобухватно истраживање. Има доста истраживања о Флиновом ефекту, што је пораст коефицијената, па и кроскултуралних, а појавила су се и истраживања која показују контранегативан Флинов ефекат. 

Ипак, још увек нема довољно студија да се донесе неки општи закључак. И један и други тренд се у науци објашњава срединским факторима, а не променом урођених капацитета – објашњава Марина Орос, дечији психолог, збрку у налазима и трендовима тумачења, остављајући отвореним питање да ли поремећај пажње и затрпаност неселектованим информацијама утичу на интелигенцију деце у развоју.

Истраживања, иначе, указују на сложен сплет фактора: промене у образовним системима, мање читања дужих текстова, другачије навике учења, социјалне и економске неједнакости, али и могуће ограничење самих тестова који не прате у потпуности начин на који се когнитивне вештине данас користе. Управо зато обрнути Флинов ефекат за научнике није коначан доказ опадања интелигенције, већ сигнал да се окружење у коме људи мисле и уче значајно променило — и да се те промене сада одражавају и на мерења когнитивних способности.

Када говоримо о утицају дигиталног окружења, ствари нису тако црно-беле као што се често представљају у јавности. Истраживања показују да интензивно коришћење паметних телефона, друштвених мрежа и кратких видео садржаја јесте повезано с променама у начину на који читамо и обрађујемо информације. 

– Млади данас чешће „прелећу“ текст, скенирају га уместо да га пажљиво читају, брзо скачу с теме на тему и ослањају се на претраживаче и подсетнике као спољашњу меморију. Нека неурокогнитивна истраживања указују да стално пребацивање пажње и мултитаскинг могу да смање дубину размишљања и способност дуже концентрације. А управо су те вештине важне за школски успех и тестове интелигенције, посебно оне који траже стрпљиво решавање задатака и логичко повезивање информација – каже Марина Орос.

С друге стране, дигитално окружење развија и неке нове вештине: брзо проналажење информација, сналажење у сложеним визуелним садржајима, истовремену обраду више извора података и прилагођавање променљивим задацима. Због тога све више истраживача сматра да се не ради о „збогом памети“ ситуацији, већ о промени начина на који мислимо и учимо. А за то ће нам бити потребни нови, другачији тестови.

Ивана Радоичић