(VIDEO) PRVI DONEO OLIMPIJSKU MEDALJU, SAD DOBIO MESTO U SRCU GRADA Za džudistu Slavka Obadova napravljen mural na fasadi koja gleda na DIF
Fasadu Spensa, prekoputa DIF-a, odnedavno krasi mural s likom legendarnog džudiste, osvajača brojnih odličja, Novosađanina Slavka Obadova.
Jedan od najuspešnijih džudista u istoriji jugoslovenskog sporta i prvi osvajač olimpijske medalje za džudo reprezentaciju Jugoslavije preminuo je u septembru prošle godine, u 77. godini. U istoriju Novog Sada upisao se kao prvi sportista individualac, a u Jugoslaviji prvi džudista koji je doneo medalju sa Olimpijskih igara.
– Rođen sam, da se našalim, greškom, u Zemunu – objasnio je Obadov u poslednjem intervjuu za „Dnevnik“. – Moja majka se nalazila u sedmom mesecu trudnoće sa mnom kada je otišla u posetu kod mog oca, koji se u Zemunu nalazio u podoficirskoj, konjičkoj školi. Baš tada joj je pozlilo i, eto, rodio sam se tamo. Ali sam Novosađanin i jako sam ponosan na tu činjenicu, jer volim moj grad i narod koji u njemu živi.
Tek petnaestak svetskih džudista dobilo je majstorski pojas 10. dan, a među njima je i Obadov, koji ima riznicu sa više od 80 osvojenih odličja na međunarodnim i domaćim takmičenjima, uključujući i bronzu sa OI u Montrealu 1976. godine.
Dobitnik je velikog broja nagrada i priznanja: dva puta Spartakove nagrade, Majske nagrade Republike Srbije za životno delo, Oktobarske nagrade, Povelje grada Novog Sada, tri zlatne značke SOFK Jugoslavije i srebrne značke FILA.
Četiri puta proglašavan je najboljim sportistom Novog Sada, a 1973. i za sportistu Vojvodine. Nosilac je nacionalnog priznanja Republike Srbije. Na svetskim i evropskim prvenstvima Obadov je osvojio 12 medalja u pojedinačnoj i ekipnoj konkurenciji – zlato, tri srebra i osam bronzi.
Kao profesor Fakulteta sporta i fizičkog vaspitanja u Novom Sadu izveo je više od 150 diplomaca na osnovnim studijama, 11 magistara i dva doktoranda. Objavio je samostalno i kao koautor više od 120 naučnih radova, tri univerzitetska udžbenika i četiri monografije.
Slavko Obadov bio je na ukupno pet Olimpijskih igara, a olimpijska medalja, kako je govorio, po značaju i veličini ne može da se meri ni sa čim.
– Tri puta sam učestvovao kao takmičar: 1972. u Minhenu, 1976. u Montrealu i 1980. u Moskvi – naveo je legendarni sagovornik za naš list. – Posle toga sam, kao trener, bio na Igrama u Barseloni 1992, a u Atini 2004. godine bio sam učesnik kao prvi predsednik Sportske komisije Olimpijskog komiteta Jugoslavije, što mi je bila velika čast.
