(ВИДЕО) ПРВИ ДОНЕО ОЛИМПИЈСКУ МЕДАЉУ, САД ДОБИО МЕСТО У СРЦУ ГРАДА За џудисту Славка Обадова направљен мурал на фасади која гледа на ДИФ
Фасаду Спенса, прекопута ДИФ-а, однедавно краси мурал с ликом легендарног џудисте, освајача бројних одличја, Новосађанина Славка Обадова.
Један од најуспешнијих џудиста у историји југословенског спорта и први освајач олимпијске медаље за џудо репрезентацију Југославије преминуо је у септембру прошле године, у 77. години. У историју Новог Сада уписао се као први спортиста индивидуалац, а у Југославији први џудиста који је донео медаљу са Олимпијских игара.
– Рођен сам, да се нашалим, грешком, у Земуну – објаснио је Обадов у последњем интервјуу за „Дневник“. – Моја мајка се налазила у седмом месецу трудноће са мном када је отишла у посету код мог оца, који се у Земуну налазио у подофицирској, коњичкој школи. Баш тада јој је позлило и, ето, родио сам се тамо. Али сам Новосађанин и јако сам поносан на ту чињеницу, јер волим мој град и народ који у њему живи.
Тек петнаестак светских џудиста добило је мајсторски појас 10. дан, а међу њима је и Обадов, који има ризницу са више од 80 освојених одличја на међународним и домаћим такмичењима, укључујући и бронзу са ОИ у Монтреалу 1976. године.
Добитник је великог броја награда и признања: два пута Спартакове награде, Мајскe награде Републике Србије за животно дело, Октобарске награде, Повеље града Новог Сада, три златне значке СОФК Југославије и сребрне значке ФИЛА.
Четири пута проглашаван је најбољим спортистом Новог Сада, а 1973. и за спортисту Војводине. Носилац је националног признања Републике Србије. На светским и европским првенствима Обадов је освојио 12 медаља у појединачној и екипној конкуренцији – злато, три сребра и осам бронзи.
Као професор Факултета спорта и физичког васпитања у Новом Саду извео је више од 150 дипломаца на основним студијама, 11 магистара и два докторанда. Објавио је самостално и као коаутор више од 120 научних радова, три универзитетска уџбеника и четири монографије.
Славко Обадов био је на укупно пет Олимпијских игара, а олимпијска медаља, како је говорио, по значају и величини не може да се мери ни са чим.
– Три пута сам учествовао као такмичар: 1972. у Минхену, 1976. у Монтреалу и 1980. у Москви – навео је легендарни саговорник за наш лист. – После тога сам, као тренер, био на Играма у Барселони 1992, а у Атини 2004. године био сам учесник као први председник Спортске комисије Олимпијског комитета Југославије, што ми је била велика част.
