NIŠTA NIKAD NIJE BILO DOVOLJNO DOBRO? Ovo su posledice odrastanja uz roditelje PERFEKCIONISTE
Svako dete tokom odrastanja doživi kritiku, što je prirodno i neizbežno. Međutim, istraživanja pokazuju da neki roditelji odlaze predaleko u perfekcionizmu, odgajajući decu u uverenju da ništa što urade nije dovoljno dobro.
Takav roditeljski stav ostavlja trajne posledice, zbog kojih se ta deca, i kada odrastu, bore sa osećanjem da nikada nisu dovoljno dobra.
Možda su vam govorili da tuga i ljutnja nisu prihvatljive emocije, a vaše reakcije proglašavali pogrešnima. Možda su vam uskraćivali ljubav osim ako niste neprestano nizali uspehe. U takvom okruženju dete se ne oseća sigurno jer je ljubav uslovljena poštovanjem proizvoljnih pravila, a ne samim postojanjem.
Potiskivanje emocija
Istraživanja pokazuju da je prvi i najčešći simptom odrastanja uz perfekcionističke roditelje sklonost potiskivanju sopstvenih emocija. Bilo da je reč o tuzi, ljutnji, frustraciji ili ljubomori – emocijama koje se često etiketiraju kao „negativne“ – osobe će verovatno imati poteškoća da ih zaista prožive.
To ne znači da te emocije ne postoje, već da im je teško pristupiti. Hronično potisnuta osećanja vremenom se mogu pretvoriti u anksioznost, depresiju ili dovesti do ozbiljnijih zdravstvenih problema.
Osećanje srama
Što je osoba više odvojena od svojih osećanja, to je verovatnije da će neprijatne emocije okrenuti protiv sebe. Istraživanja su pokazala da su potiskivanje emocija, sram i samopoštovanje često isprepleteni i da mogu voditi u depresiju.
Na primer, ako su se roditelji deteta razveli kada je imalo šest godina, ono može stvoriti priču u kojoj je ono krivo za njihov razlaz. Ta priča se godinama nadograđuje i stvara duboko osećanje da je osoba manjkava i da je niko ne može voleti.
To je posebno izraženo u perfekcionističkim domaćinstvima. Ako postoje brojna pravila o tome kako treba da se ponašate, a dete stalno upada u probleme jer ih ne prati besprekorno, zaključiće da s njim nešto nije u redu.
Perfekcionizam
Odrastanje u domu u kojem ništa nije bilo dovoljno dobro, uz bezbroj pravila o tome šta je ispravno, a šta pogrešno, izuzetno je iscrpljujuće. Ako ste se u detinjstvu stalno osećali kao da „hodate po jajima“, posledice u odraslom dobu mogu biti štetne.
Istraživanja pokazuju da takve osobe često nastavljaju generacijsko nasleđe perfekcionizma sve dok se svesno ne odluče za drugačiji put. Ne postoji savršen način vaspitanja i svaki roditelj na neki način ostavlja psihološke ožiljke, ali neki ostavljaju dublje od drugih.
Hronični stres i napetost
Ako stalno pokušavate da sve radite ispravno, uvek ćete se osećati napeto, iščekujući sledeću grešku. Svaka greška tada pojačava osećaj neadekvatnosti i tera vas da se još više trudite da budete savršeni.
Perfekcionizam može uticati i na kardiovaskularno zdravlje. Istraživanja ukazuju da težnja ka savršenstvu može negativno uticati na sposobnost organizma da reguliše krvni pritisak, posebno kod osoba pod stalnim stresom.
Poteškoće sa prihvatanjem kritike
Perfekcionisti često imaju neprekidan samokritičan unutrašnji dijalog, a takve osobe najčešće odrastaju u domovima gde se ništa nije činilo dovoljno dobrim. To je kao da imate strogog kritičara u glavi koji vam stalno govori šta treba da radite kako biste izbegli osudu.
Kada vam neko u odraslom dobu uputi konstruktivnu kritiku, biće vam teško da je prihvatite. Možete se osetiti napadnuto i postati odbrambeni, naročito ako vas ton podseća na roditeljski.
Potreba za udovoljavanjem drugima
Stalni pokušaji da živite prema strogim standardima roditelja mogu stvoriti obrazac u kojem neprestano udovoljavate drugima. Dok živite za tuđe potrebe, postepeno gubite sopstveni identitet.
Iako je lepo biti brižna osoba, važno je naučiti da volite i poštujete sebe i postavljate zdrave granice.
Problemi u romantičnim vezama
Biti u intimnoj vezi podrazumeva sposobnost da se opustite i dopustite partneru da vas vidi onakvima kakvi jeste. Osobe koje su odrastale u kritičkom okruženju često će partnerove reči doživljavati kao napad ili osudu.
Mogu se plašiti da će bliskost otkriti njihovu „nesavršenost“ i potvrditi uverenje da nisu vredni ljubavi.
Da bi neko uspeo u intimnosti, potrebno je otpustiti kontrolu i dozvoliti sebi da bude voljen. Zato ljudi koji su odrastali uz perfekcionističke roditelje često imaju poteškoća da se prepuste i budu viđeni onakvima kakvi zaista jesu.
