НИШТА НИКАД НИЈЕ БИЛО ДОВОЉНО ДОБРО? Ово су последице одрастања уз родитеље ПЕРФЕКЦИОНИСТЕ
Свако дете током одрастања доживи критику, што је природно и неизбежно. Међутим, истраживања показују да неки родитељи одлазе предалеко у перфекционизму, одгајајући децу у уверењу да ништа што ураде није довољно добро.
Такав родитељски став оставља трајне последице, због којих се та деца, и када одрасту, боре са осећањем да никада нису довољно добра.
Можда су вам говорили да туга и љутња нису прихватљиве емоције, а ваше реакције проглашавали погрешнима. Можда су вам ускраћивали љубав осим ако нисте непрестано низали успехе. У таквом окружењу дете се не осећа сигурно јер је љубав условљена поштовањем произвољних правила, а не самим постојањем.
Потискивање емоција
Истраживања показују да је први и најчешћи симптом одрастања уз перфекционистичке родитеље склоност потискивању сопствених емоција. Било да је реч о тузи, љутњи, фрустрацији или љубомори – емоцијама које се често етикетирају као „негативне“ – особе ће вероватно имати потешкоћа да их заиста проживе.
То не значи да те емоције не постоје, већ да им је тешко приступити. Хронично потиснута осећања временом се могу претворити у анксиозност, депресију или довести до озбиљнијих здравствених проблема.
Осећање срама
Што је особа више одвојена од својих осећања, то је вероватније да ће непријатне емоције окренути против себе. Истраживања су показала да су потискивање емоција, срам и самопоштовање често испреплетени и да могу водити у депресију.
На пример, ако су се родитељи детета развели када је имало шест година, оно може створити причу у којој је оно криво за њихов разлаз. Та прича се годинама надограђује и ствара дубоко осећање да је особа мањкава и да је нико не може волети.
То је посебно изражено у перфекционистичким домаћинствима. Ако постоје бројна правила о томе како треба да се понашате, а дете стално упада у проблеме јер их не прати беспрекорно, закључиће да с њим нешто није у реду.
Перфекционизам
Одрастање у дому у којем ништа није било довољно добро, уз безброј правила о томе шта је исправно, а шта погрешно, изузетно је исцрпљујуће. Ако сте се у детињству стално осећали као да „ходате по јајима“, последице у одраслом добу могу бити штетне.
Истраживања показују да такве особе често настављају генерацијско наслеђе перфекционизма све док се свесно не одлуче за другачији пут. Не постоји савршен начин васпитања и сваки родитељ на неки начин оставља психолошке ожиљке, али неки остављају дубље од других.
Хронични стрес и напетост
Ако стално покушавате да све радите исправно, увек ћете се осећати напето, ишчекујући следећу грешку. Свака грешка тада појачава осећај неадекватности и тера вас да се још више трудите да будете савршени.
Перфекционизам може утицати и на кардиоваскуларно здравље. Истраживања указују да тежња ка савршенству може негативно утицати на способност организма да регулише крвни притисак, посебно код особа под сталним стресом.
Потешкоће са прихватањем критике
Перфекционисти често имају непрекидан самокритичан унутрашњи дијалог, а такве особе најчешће одрастају у домовима где се ништа није чинило довољно добрим. То је као да имате строгог критичара у глави који вам стално говори шта треба да радите како бисте избегли осуду.
Када вам неко у одраслом добу упути конструктивну критику, биће вам тешко да је прихватите. Можете се осетити нападнуто и постати одбрамбени, нарочито ако вас тон подсећа на родитељски.
Потреба за удовољавањем другима
Стални покушаји да живите према строгим стандардима родитеља могу створити образац у којем непрестано удовољавате другима. Док живите за туђе потребе, постепено губите сопствени идентитет.
Иако је лепо бити брижна особа, важно је научити да волите и поштујете себе и постављате здраве границе.
Проблеми у романтичним везама
Бити у интимној вези подразумева способност да се опустите и допустите партнеру да вас види онаквима какви јесте. Особе које су одрастале у критичком окружењу често ће партнерове речи доживљавати као напад или осуду.
Могу се плашити да ће блискост открити њихову „несавршеност“ и потврдити уверење да нису вредни љубави.
Да би неко успео у интимности, потребно је отпустити контролу и дозволити себи да буде вољен. Зато људи који су одрастали уз перфекционистичке родитеље често имају потешкоћа да се препусте и буду виђени онаквима какви заиста јесу.
