Evro SLABI zbog krize na Bliskom istoku EVO ŠTA TO ZNAČI ZA SRBIJU I KURS DINARA
Evro je ove nedelje oslabio za oko dva odsto u odnosu na američki dolar, nakon što je rat na Bliskom istoku ponovo otvorio pitanje energetske ranjivosti Evrope.
Rast cena energenata posebno pogađa evropsku ekonomiju, što se direktno odražava i na kretanje evropske valute.
Kako prenosi Bloomberg, cena nafte porasla je za više od 15 odsto, dok su cene prirodnog gasa u jednom trenutku bile i udvostručene. Takav skok ponovo je u fokus stavio veliku zavisnost Evrope od uvoza energenata, pre svega nafte i gasa.
Analitičari upozoravaju da rast cena sirovina snažnije pogađa evropsku ekonomiju nego američku, jer su Sjedinjene Američke Države najveći svetski proizvođač nafte, dok Evropa veliki deo energenata mora da uvozi. Ovakva dinamika podseća na energetsku krizu u Evropi 2022. godine, kada je evro na kratko pao ispod pariteta sa dolarom.
Direktor strategije za devizno tržište u ING, Kris Tarner (Chris Turner), smatra da će trajanje energetskog šoka biti presudno za buduće kretanje evropske valute.
„Od toga zavisi da li će se evro stabilizovati oko nivoa od 1,15 dolara ili će nastaviti pad ka opsegu od 1,10–1,12 dolara“, ocenio je Tarner.
Prema podacima Evropske centralne banke, 4. marta jedan evro vredeo je 1,1649 dolara. Strateški tim Barclays povlači paralelu sa reakcijom tržišta nakon početka rata u Ukrajini 2022. godine.
Njihovi modeli pokazuju da svaki rast cene nafte od 10 odsto u proseku jača dolar za 0,5 do jedan odsto u odnosu na evro, dok sličan skok cene gasa slabi evro za oko 0,25 odsto.
U takvim okolnostima, pojedini analitičari smatraju da je kupovina evra trenutno rizična strategija, osim ako investitori veruju da će se sukob na Bliskom istoku brzo završiti. Strateg iz Standard Bank, Stiven Barou (Stephen Barrow), preporučuje prodaju evra u odnosu na dolar i australijski dolar, jer očekuje da cene energenata neće skoro pasti.
U Barclaysu takođe procenjuju da bi u narednom periodu mogle da ojačaju valute zemalja izvoznica sirovina, poput australijskog dolara, kao i tradicionalna „sigurna utočišta“ poput švajcarskog franka.
Šta to znači za Srbiju i kurs evro–dinar
Za Srbiju je najvažnije to što je dinar snažno vezan za evro, a ne za dolar. Zbog toga promene odnosa evra i dolara uglavnom nemaju direktan efekat na kurs dinar–evro, koji vodi Narodna banka Srbije kroz politiku stabilnog kursa.
Drugim rečima, građani i kompanije u Srbiji verovatno neće videti velike promene kursa evra prema dinaru, jer centralna banka aktivno interveniše na tržištu kako bi održala stabilnost.
Međutim, indirektni efekti mogu biti značajni.
Ako evro slabi zbog rasta cena energenata, to znači da Evropa plaća skuplju naftu i gas u dolarima. Pošto je Srbija energetski uvoznik, to može dovesti do skupljeg uvoza energenata, pritiska na inflaciju i većih troškova za privredu.
Zato analitičari upozoravaju da glavni rizik za Srbiju nije kurs evra, već rast cena energije i sirovina, koji se na kraju preliva na cene goriva, transporta i proizvodnje.
U praksi to znači da dinar može ostati relativno stabilan prema evru, ali troškovi energije i uvoza mogu rasti, što je scenario koji je region već iskusio tokom energetske krize 2022. godine.
