(FOTO) KAD SE RODIO, LEKARI NISU DAVALI MNOGO NADE Otac Predrag podelio dirljivu poruku sinu za 17. rođendan
Otac Predrag Popović podelio je na društvenim mrežama emotivnu poruku povodom 17. rođendana svog sina Petra, koji je rođen prevremeno i borio se za život.
Otac Predrag Popović čestitao je na društvenim mrežama rođendan svom sinu Petru, koji je pre 17 godina rođen prevremeno, sa 1.480 grama i bilo je pitanje da li će preživeti.
Strepeli su od najgoreg i molili se Bogu da njihov sin preživi, a onda je sve odjednom krenulo nabolje.
Otac Predrag Popović na društvenim mrežama širi Božju reč, kako kroz besede koje objavljuje, tako i kroz neke svakodnevne situacije o kojima govori. Njegove objave dolaze do velikog broja ljudi, a sada je na Instagramu svom sinu posvetio dirljive reči povodom njegovog 17. rođendana.
„Od onog dana kada se rodio i kada je sestra prišla i rekla da nema mnogo nade i da se spremamo na najgore do ovog dana prođe 17 godina. Rođen u 7. mesecu sa 1.480 g i 51 cm, već je morao da se izbori za sopstveni život. Ušao sam na neonatologiju gledajući mršavu bebu prikačenu na sve moguće aparate, prišao sam i rekao mu: ‘sine moj’...
Zakrstio inkubator i zamolio Boga za pomoć. Sedeli smo u čekaonici i po rečima sestre strepeli od najgoreg jer već tri dana nije jeo ništa, povraća sukrvicu, kalira i srčani rad mu opada. Osećao sam da će Bog uraditi svoje i da će moj sin izaći u našem naručju. Pomolili smo se i nadali.
U jednom trenutku izlazi sestra i kaže: ‘počeo je da jede!’
Eto slavoslovlja… Hvala ti Bože za taj život. Trudiću se da budem dostojan otac i opravdam tvoje poverenje.
Napredovao je i po 100 grama dnevno. I već dvadesetog dana je počeo da doji sa 1.800 grama. Sestre su ga već tada zvale ‘šampion’!
Tako nam je Bog rekao da će biti šampion i od tada, iako drugi sumnjaju pa i on sam, ja nikad nisam posumnjao da će on biti šampion. Tako su ga prozvale kad je imao samo 1,5 kilograma.
Ostao je halapljiv na hrani i do danas.
Sa 15 godina odlazi od kuće u drugu državu jureći za svojim snom pravoslavnog fudbalera koji će svojoj naciji, roditeljima i Crkvi Hristovoj doneti radost, a posle… e, ne možemo vam sve reći.
Put nijednog čoveka nije lak, pogotovo kad krene ka Bogu. Snovi nisu dovoljno veliki ako se ne naježiš svaki put kad o njima maštaš, a samo Bog sve može ispraviti da bude na korist mnogih.
Ponosni smo što je ovakva jedna ličnost deo naše porodice i verujemo Bogu da će od njega napraviti dobrog čoveka koji će biti na ponos mnogih. Taj topli pogled u očima se retko sreće…
Sine, blagosloven je dan kad si došao na svet. Na svetog Teodora u prvoj nedelji posta, već si obeležen za borbu i iskušenja. Nazvan si po sv. Petru, našoj slavi, koji je bio prvi do Hrista i za Njega se borio i stradao. Sv. Petar je bio drčan, hrabar i postojan. Ugledaj se na njega i neka te Gospod čuva i vodi u sve dane života tvoga.
Volimo te mnogo i ponosimo se tobom!
P. S.
Kad dođeš kući da kosiš travu, očistiš pse, a ima posla i u voćnjaku… Čisto da se ne uobraziš i da ne smekšaš“, poručio je otac Predrag svom sinu.
