OVAKO ĆETE NAJLAKŠE RAZLIKOVATI GRIP OD PREHLADE Batut objasnio na šta roditelji posebno treba da obrate pažnju

Curenje nosa, kijanje, bol u grlu, kašalj, temperatura – čim dete iz vrtića ili škole dođe kući sa nekim od ovih simptoma, roditeljima se nameće isto pitanje: da li je u pitanju obična prehlada ili grip?

Simptomi mogu da liče jedni na druge, ali Institut za javno zdravlje Srbije „Dr Milan Jovanović Batut“ upozorava da grip i prehlada nisu isto. Grip je ozbiljnije oboljenje, može da počne naglo i da bude praćen simptomima koji dete ili odraslu osobu bukvalno „obore“.

To je posebno važno znati pred sezonu respiratornih infekcija, kada deca veliki deo dana provode u kolektivima, a virusi se mnogo lakše šire od jednog do drugog deteta.

Grip uglavnom ne dolazi tiho

Jedna od karakteristika sezonskog gripa jeste iznenadan početak bolesti.

Batut među tipičnim simptomima navodi povišenu temperaturu, uglavnom suv kašalj, glavobolju, bolove u mišićima i zglobovima, malaksalost, bol u grlu i curenje iz nosa.

Kašalj može da bude izražen i da traje dve nedelje ili duže, dok se većina obolelih oporavi u roku od približno sedam dana od pojave prvih simptoma.

Kod deteta roditelji zato mogu da primete naglu promenu – mališan koji je do tada normalno funkcionisao odjednom dobija temperaturu, deluje iscrpljeno, žali se da ga nešto boli i nema energije za uobičajene aktivnosti.

A kako izgleda obična prehlada?

Kod prehlade je slika najčešće drugačija.

Batut kao karakteristične simptome navodi kijanje, suzenje, odnosno vodnjikave oči, i nadraženo grlo. U njihovom objašnjenju navodi se da su simptomi prehlade uglavnom vezani za gornje disajne puteve i da tipično nisu praćeni povišenom temperaturom i bolovima u mišićima.

Simptomi prehlade obično traju kraće, a ozbiljne komplikacije poput upale pluća veoma su retke.

Najjednostavnije rečeno: dete sa prehladom često šmrče, kija i ima nadraženo grlo, dok grip češće dolazi naglo, sa temperaturom, izraženom malaksalošću i bolovima u telu.

Ipak, samo na osnovu simptoma roditelj ne može uvek sa sigurnošću da utvrdi koji virus je izazvao bolest.

Nije svaki „grip“ zaista grip

Sličnu kliničku sliku mogu da izazovu i drugi respiratorni virusi. Batut među njima navodi rinoviruse, respiratorni sincicijalni virus (RSV), adenoviruse i viruse parainfluence.

Zato izraz „neki grip“, koji često koristimo za gotovo svaku jaču respiratornu infekciju, nije medicinski precizan.

Grip izazivaju virusi influence, dok dete sa veoma sličnim simptomima može da bude zaraženo sasvim drugim virusom.

Mala deca su među grupama kod kojih je potreban poseban oprez

Za većinu ljudi grip će se završiti oporavkom, ali bolest ne treba potpuno banalizovati.

Batut navodi da su među osobama koje imaju povećan rizik od komplikacija mala deca, zajedno sa starijima od 65 godina, trudnicama, osobama sa hroničnim zdravstvenim problemima i ljudima sa oslabljenim imunitetom.

Grip može da dovede i do komplikacija. Batut među najčešćima navodi bronhitis i sekundarnu bakterijsku upalu pluća.

Zbog toga roditelji ne bi trebalo da se vode samo pitanjem „da li je grip ili prehlada“, već pre svega opštim stanjem deteta. Ako je dete izrazito loše, simptomi su jaki, pogoršavaju se ili roditelja njegovo stanje zabrinjava, procenu treba prepustiti pedijatru.

Kako smanjiti mogućnost da virus stigne iz vrtića pravo u celu kuću?

Potpuno izbeći respiratorne infekcije, naročito kod dece koja svakodnevno borave u kolektivu, gotovo je nemoguće. Ipak, nekoliko jednostavnih navika može smanjiti širenje virusa.

Batut među osnovnim preventivnim merama navodi redovnu higijenu ruku, pravilno pokrivanje nosa i usta prilikom kašljanja i kijanja, provetravanje prostorija i izbegavanje bliskih kontakata kada je osoba bolesna.

Osobama sa blagom bolešću preporučuje se ostanak i nega kod kuće do oporavka, uz ograničavanje kontakata.

Kada je reč konkretno o gripu, Batut navodi da je vakcinacija najefikasniji vid zaštite, a posebno definiše grupe za koje se imunizacija sprovodi zbog povećanog rizika.

Jedna razlika koju roditelji mogu lako da zapamte

Ako bismo Batutovo objašnjenje sveli na najjednostavniju roditeljsku „prečicu“, ona bi izgledala ovako:

Prehlada – češće kijanje, curenje nosa, suzenje očiju i nadraženo grlo, uz blažu i kraću kliničku sliku.

Grip – češće nagli početak, povišena temperatura, izražena malaksalost, glavobolja, bolovi u mišićima i zglobovima i suv kašalj.

To, naravno, nije način da roditelj sam postavi dijagnozu. Ali jeste korisna razlika koju vredi znati kada krenu prve jesenje maramice, kašalj i temperature.

Mame.rs