ОВАКО ЋЕТЕ НАЈЛАКШЕ РАЗЛИКОВАТИ ГРИП ОД ПРЕХЛАДЕ Батут објаснио на шта родитељи посебно треба да обрате пажњу
Цурење носа и кашаљ могу да заварају, али постоје симптоми који чешће прате грип. Посебан опрез потребан је код мале деце, која су међу групама са већим ризиком од компликација.
Цурење носа, кијање, бол у грлу, кашаљ, температура – чим дете из вртића или школе дође кући са неким од ових симптома, родитељима се намеће исто питање: да ли је у питању обична прехлада или грип?
Симптоми могу да личе једни на друге, али Институт за јавно здравље Србије „Др Милан Јовановић Батут“ упозорава да грип и прехлада нису исто. Грип је озбиљније обољење, може да почне нагло и да буде праћен симптомима који дете или одраслу особу буквално „оборе“.
То је посебно важно знати пред сезону респираторних инфекција, када деца велики део дана проводе у колективима, а вируси се много лакше шире од једног до другог детета.
Грип углавном не долази тихо
Једна од карактеристика сезонског грипа јесте изненадан почетак болести.
Батут међу типичним симптомима наводи повишену температуру, углавном сув кашаљ, главобољу, болове у мишићима и зглобовима, малаксалост, бол у грлу и цурење из носа.
Кашаљ може да буде изражен и да траје две недеље или дуже, док се већина оболелих опорави у року од приближно седам дана од појаве првих симптома.
Код детета родитељи зато могу да примете наглу промену – малишан који је до тада нормално функционисао одједном добија температуру, делује исцрпљено, жали се да га нешто боли и нема енергије за уобичајене активности.
А како изгледа обична прехлада?
Код прехладе је слика најчешће другачија.
Батут као карактеристичне симптоме наводи кијање, сузење, односно водњикаве очи, и надражено грло. У њиховом објашњењу наводи се да су симптоми прехладе углавном везани за горње дисајне путеве и да типично нису праћени повишеном температуром и боловима у мишићима.
Симптоми прехладе обично трају краће, а озбиљне компликације попут упале плућа веома су ретке.
Најједноставније речено: дете са прехладом често шмрче, кија и има надражено грло, док грип чешће долази нагло, са температуром, израженом малаксалошћу и боловима у телу.
Ипак, само на основу симптома родитељ не може увек са сигурношћу да утврди који вирус је изазвао болест.
Није сваки „грип“ заиста грип
Сличну клиничку слику могу да изазову и други респираторни вируси. Батут међу њима наводи риновирусе, респираторни синцицијални вирус (РСВ), аденовирусе и вирусе параинфлуенце.
Зато израз „неки грип“, који често користимо за готово сваку јачу респираторну инфекцију, није медицински прецизан.
Грип изазивају вируси инфлуенце, док дете са веома сличним симптомима може да буде заражено сасвим другим вирусом.
Мала деца су међу групама код којих је потребан посебан опрез
За већину људи грип ће се завршити опоравком, али болест не треба потпуно банализовати.
Батут наводи да су међу особама које имају повећан ризик од компликација мала деца, заједно са старијима од 65 година, трудницама, особама са хроничним здравственим проблемима и људима са ослабљеним имунитетом.
Грип може да доведе и до компликација. Батут међу најчешћима наводи бронхитис и секундарну бактеријску упалу плућа.
Због тога родитељи не би требало да се воде само питањем „да ли је грип или прехлада“, већ пре свега општим стањем детета. Ако је дете изразито лоше, симптоми су јаки, погоршавају се или родитеља његово стање забрињава, процену треба препустити педијатру.
Како смањити могућност да вирус стигне из вртића право у целу кућу?
Потпуно избећи респираторне инфекције, нарочито код деце која свакодневно бораве у колективу, готово је немогуће. Ипак, неколико једноставних навика може смањити ширење вируса.
Батут међу основним превентивним мерама наводи редовну хигијену руку, правилно покривање носа и уста приликом кашљања и кијања, проветравање просторија и избегавање блиских контаката када је особа болесна.
Особама са благом болешћу препоручује се останак и нега код куће до опоравка, уз ограничавање контаката.
Када је реч конкретно о грипу, Батут наводи да је вакцинација најефикаснији вид заштите, а посебно дефинише групе за које се имунизација спроводи због повећаног ризика.
Једна разлика коју родитељи могу лако да запамте
Ако бисмо Батутово објашњење свели на најједноставнију родитељску „пречицу“, она би изгледала овако:
Прехлада – чешће кијање, цурење носа, сузење очију и надражено грло, уз блажу и краћу клиничку слику.
Грип – чешће нагли почетак, повишена температура, изражена малаксалост, главобоља, болови у мишићима и зглобовима и сув кашаљ.
То, наравно, није начин да родитељ сам постави дијагнозу. Али јесте корисна разлика коју вреди знати када крену прве јесење марамице, кашаљ и температуре.
