AKO PUCATE NA VISOKO, ZABORAVITE NA INSTAGRAM I FEJS Nema dobre trgovine bez dobrog izloga, a to je veb-sajt
U današnje vreme, kada se većina komunikacije i informisanja odigrava na telefonu, putem mobilnih mreža i aplikacija, često se postavlja pitanje da li je za neku organizaciju ili firmu važno da ima sajt.
Njegovi protivnici često tvrde da je veb-stranica glomazna, na njoj se teško snalaze, mora da se koristi pretraživač, ukucava tačno ime ili adresa. Ipak, oni koji se upuste u preduzetničku avanturu kažu da, pored aktivnosti na društvenim mrežama, sajt predstavlja značajnu stavku.
– Kako to obično kažemo klijentima, prednosti su fleksibilnost i profesionalnost – kaže veb-dizajner Strahinja Virag iz firme Zequester u Novom Sadu. – Fleksibilnost u tom smislu da, za razliku od društvenih mreža, možeš sam da prilagodiš svoj sadržaj korisniku i sebi. Znači, lakša prodaja, lakši protok informacija. I profesionalnost u tom smislu da i dalje ne može svako da ima sajt, a danas svako može da otvori profil na društvenim mrežama – kaže Virag.
Sa Strahinjom se slažu i stručnjaci, ističući da je najveća prednost u tome što vlasnik sajta ne zavisi ni od čijih uslova poslovanja, dobre volje, promene vlasništva. Društvene mreže su tuđa platforma, sa sopstvenim pravilima i algoritmima koji se često menjaju i nad kojima uopšte nemamo kontrolu, pa čak mogu da nam trajno zabrane pristup aplikaciji.
Sajt služi kao zvanična adresa jedne organizacije, medija ili firme. Na njemu stoje osnovne informacije o tome ko stoji iza projekta, čime se bavi, koji su mu ciljevi, ko su saradnici i kako se može stupiti u kontakt.
Što je sadržaj svežiji, to je veća šansa da će mu potencijalni klijenti poverovati, a ako planirate da učestvujete na nekom konkursu, posedovanje sajta delovaće mnogo ubedljivije nego linkovi ka društvenim mrežama.
Sajt ima prednost i u pogledu trajnosti sadržaja. Objave na društvenim mrežama brzo nestaju u protoku novih postova, dok se tekst na veb-stranici može lako pronaći i posle više godina. Osim toga, na Guglu bi morali da kopaju dok vas ne pronađu na Instagramu ili Fejsbuku, uz ko zna koliko sličnih imena. Zato se mnogo lakše do vas dolazi ako imate sajt.
Kada se radi o e-prodaji, sve je jasno: nema dobre trgovine bez dobrog izloga, a kud ćeš bolji od sajta. Posebno kreirani sajtovi po e-commerce principu nude razne opcije, pa se tako možete opredeliti samo za izlaganje proizvoda u vidu kataloga, ali i za onlajn prodaju, uz opcije plaćanjem karticama, pouzećem, Paypal-om, uz dopisivanje s korisničkom podrškom, posebne pogodnosti za veb-kupovinu.
U takvoj utakmici gostovanje na Instagramu deluje kao kratkotrajna zabava ili dodatni posao. Najčešće i jeste, onaj u sivoj zoni, bilo da se radi o prodaji i preprodaji robe, nuđenju usluga ili o maloj kućnoj radinosti, za koju se izbegava plaćanje poreza i doprinosa.
Nije jeftino, ali pomaže
Najjednostavniji sajt, takozvani vizitkarta sajt (nekoliko strana: o nama, usluge, kontakt), obično košta između 300 i 800 evra ako ga radi frilenser. On se najčešće pravi u WordPress-u i služi da firma postoji na internetu i da je Gugl može pronaći. Profesionalni sajt za firmu, sa dobrim dizajnom, optimizacijom za pretragu, blogom, formama i administracijom, obično košta između 800 i 2.500 evra. To je danas najčešći tip sajta za male i srednje firme.
Ako se radi kompleksniji sajt – portal, medij, onlajn prodavnica ili specijalizovana platforma – cena ide od 2.500 pa do 10.000 evra i više. Tu u cenu ulaze programiranje, integracije, bezbednost, održavanje i slično. Treba računati i na godišnje troškove. Domen obično košta oko 10 do 20 evra godišnje, a hosting između 50 i 200 evra godišnje, zavisno od kvaliteta servera.
U sektoru usluga najveća prednost sajta je jasno predstavljanje ponude. Kompanije koje se bave konsaltingom, pravnim uslugama, obrazovanjem, medicinom, marketingom, IT-jem ili drugim uslugama preko svoje stranice mogu da objasne šta rade, na koji način rade i koje su njihove reference. Potencijalni klijenti često prvo traže te informacije na internetu, pa stranica često deluje kao prvi kontakt s firmom, čime se povećava poverenje i pre sklapanja posla.
Mali proizvođači takođe mogu znatno da se okoriste sopstvenim sajtom. Za njih je veb-stranica prilika da predstave svoj proizvod široj publici i ispričaju priču o načinu proizvodnje, poreklu sirovina. To je posebno važno za poljoprivredne proizvođače, zanatlije i male porodične firme, jer kupci često žele da znaju ko stoji iza proizvoda.
Ako imate želju da započnete nešto svoje, ne odmahujte rukom na ideju o sopstvenoj veb-stranici. Iako ćete inicijalno morati da uložite novac, mada besplatni nalozi na društvenim mrežama deluju vrlo privlačno, bez sajta se ne može. Društvene mreže su važne za vidljivost, marketing i komunikaciju s publikom. One dovode ljude do brenda. Sajt je važan za kredibilitet i kontrolu informacija. Upravo kombinacija ta dva kanala daje najbolje rezultate i za uslužne delatnosti i za privredna društva, kao i za proizvođače.
I. Radoičić
