АКО ПУЦАТЕ НА ВИСОКО, ЗАБОРАВИТЕ НА ИНСТАГРАМ И ФЕЈС Нема добре трговине без доброг излога, а то је веб-сајт
У данашње време, када се већина комуникације и информисања одиграва на телефону, путем мобилних мрежа и апликација, често се поставља питање да ли је за неку организацију или фирму важно да има сајт.
Његови противници често тврде да је веб-страница гломазна, на њој се тешко сналазе, мора да се користи претраживач, укуцава тачно име или адреса. Ипак, они који се упусте у предузетничку авантуру кажу да, поред активности на друштвеним мрежама, сајт представља значајну ставку.
– Како то обично кажемо клијентима, предности су флексибилност и професионалност – каже веб-дизајнер Страхиња Вираг из фирме Zequester у Новом Саду. – Флексибилност у том смислу да, за разлику од друштвених мрежа, можеш сам да прилагодиш свој садржај кориснику и себи. Значи, лакша продаја, лакши проток информација. И професионалност у том смислу да и даље не може свако да има сајт, а данас свако може да отвори профил на друштвеним мрежама – каже Вираг.
Са Страхињом се слажу и стручњаци, истичући да је највећа предност у томе што власник сајта не зависи ни од чијих услова пословања, добре воље, промене власништва. Друштвене мреже су туђа платформа, са сопственим правилима и алгоритмима који се често мењају и над којима уопште немамо контролу, па чак могу да нам трајно забране приступ апликацији.
Сајт служи као званична адреса једне организације, медија или фирме. На њему стоје основне информације о томе ко стоји иза пројекта, чиме се бави, који су му циљеви, ко су сарадници и како се може ступити у контакт.
Што је садржај свежији, то је већа шанса да ће му потенцијални клијенти поверовати, а ако планирате да учествујете на неком конкурсу, поседовање сајта деловаће много убедљивије него линкови ка друштвеним мрежама.
Сајт има предност и у погледу трајности садржаја. Објаве на друштвеним мрежама брзо нестају у протоку нових постова, док се текст на веб-страници може лако пронаћи и после више година. Осим тога, на Гуглу би морали да копају док вас не пронађу на Инстаграму или Фејсбуку, уз ко зна колико сличних имена. Зато се много лакше до вас долази ако имате сајт.
Када се ради о е-продаји, све је јасно: нема добре трговине без доброг излога, а куд ћеш бољи од сајта. Посебно креирани сајтови по e-commerce принципу нуде разне опције, па се тако можете определити само за излагање производа у виду каталога, али и за онлајн продају, уз опције плаћањем картицама, поузећем, Paypal-ом, уз дописивање с корисничком подршком, посебне погодности за веб-куповину.
У таквој утакмици гостовање на Инстаграму делује као краткотрајна забава или додатни посао. Најчешће и јесте, онај у сивој зони, било да се ради о продаји и препродаји робе, нуђењу услуга или о малој кућној радиности, за коју се избегава плаћање пореза и доприноса.
Није јефтино, али помаже
Најједноставнији сајт, такозвани визиткарта сајт (неколико страна: о нама, услуге, контакт), обично кошта између 300 и 800 евра ако га ради фриленсер. Он се најчешће прави у WordPress-у и служи да фирма постоји на интернету и да је Гугл може пронаћи. Професионални сајт за фирму, са добрим дизајном, оптимизацијом за претрагу, блогом, формама и администрацијом, обично кошта између 800 и 2.500 евра. То је данас најчешћи тип сајта за мале и средње фирме.
Ако се ради комплекснији сајт – портал, медиј, онлајн продавница или специјализована платформа – цена иде од 2.500 па до 10.000 евра и више. Ту у цену улазе програмирање, интеграције, безбедност, одржавање и слично. Треба рачунати и на годишње трошкове. Домен обично кошта око 10 до 20 евра годишње, а хостинг између 50 и 200 евра годишње, зависно од квалитета сервера.
У сектору услуга највећа предност сајта је јасно представљање понуде. Компаније које се баве консалтингом, правним услугама, образовањем, медицином, маркетингом, ИТ-јем или другим услугама преко своје странице могу да објасне шта раде, на који начин раде и које су њихове референце. Потенцијални клијенти често прво траже те информације на интернету, па страница често делује као први контакт с фирмом, чиме се повећава поверење и пре склапања посла.
Мали произвођачи такође могу знатно да се окористе сопственим сајтом. За њих је веб-страница прилика да представе свој производ широј публици и испричају причу о начину производње, пореклу сировина. То је посебно важно за пољопривредне произвођаче, занатлије и мале породичне фирме, јер купци често желе да знају ко стоји иза производа.
Ако имате жељу да започнете нешто своје, не одмахујте руком на идеју о сопственој веб-страници. Иако ћете иницијално морати да уложите новац, мада бесплатни налози на друштвеним мрежама делују врло привлачно, без сајта се не може. Друштвене мреже су важне за видљивост, маркетинг и комуникацију с публиком. Оне доводе људе до бренда. Сајт је важан за кредибилитет и контролу информација. Управо комбинација та два канала даје најбоље резултате и за услужне делатности и за привредна друштва, као и за произвођаче.
И. Радоичић
