РАЗВЕЛИ СТЕ СЕ, А КРЕДИТ ЈОШ НИЈЕ ОТПЛАЋЕН? Банка и даље може да тражи новац од оба супружника, а ево шта закон каже
Потпис на кредитном уговору може бити јачи од брачног папира – чак и после развода један од супружника не мора аутоматски бити ослобођен дуга.
Развод брака не значи да престају обавезе према банци. Кредитни уговор остаје на снази, а банка се увек држи онога што је потписано. Чак и када се бивши супружници договоре да један од њих задржи стан и самостално настави отплату, такав договор не ослобађа другог супружника обавезе према банци, пише Мондо.
Народна банка Србије објашњава да је солидарни дужник изједначен са главним дужником. То значи да поверилац може захтевати да се цео дуг наплати од било ког супружника, све док кредит није у потпуности враћен.
Када кредит није заједнички
Према Породичном закону, кредит може бити:
• Лична обавеза – ако је подигнут пре брака или током брака, али за личне потребе или посебну имовину једног супружника.
• Заједничка обавеза – ако је новац искоришћен за потребе домаћинства, попут куповине стана, реновирања или трошкова живота.
Врховни суд је заузео став да престанак заједничког живота не мења правну природу кредита узетог за потребе породице. Дакле, и после развода, обавеза може остати заједничка.
Хипотека остаје на некретнини
Без обзира на то коме стан или кућа припадну након развода, хипотека остаје уписана. Банка у случају неплаћања може наплатити дуг из вредности некретнине. Да би један супружник преузео цео дуг и ослободио другог, потребна је писана сагласност банке.
Шта ако један супружник сам отплаћује кредит?
Ако један од бивших супружника самостално плаћа рате заједничког кредита, има право да од другог тражи накнаду за његов део. Међутим, то право настаје тек када су рате стварно плаћене, а не унапред за будуће обавезе.
Решења у пракси
Најчистија решења су:
• да банка одобри измену уговора и преузимање дуга,
• да један супружник рефинансира кредит на своје име,
• или да се некретнина прода и дуг измири из добијеног новца.
Банка, међутим, није обавезна да прихвати ослобађање једног дужника ако процени да други нема довољну кредитну способност.
