DA LI JE ZLATO I DALJE SIGURNA LUKA Broker objašnjava kako ratovi utiču na tržište

Analitičari ističu da krize u tom regionu često stvaraju takozvanu „ratnu premiju“ na tržištu zlata i nafte, što dodatno podiže cenu plemenitih metala.

Miroslav Radaković iz brokerske kuće „BDD TradeWin24.“ objasnio je da cena zlata nije skočila zbog nafte, dodajući da su cena zlata i srebra oslabile otkako je počela kriza u Iranu.

Prema njegovim rečima, to je dokaz da zlato baš i nije „čuvar vrednosti“ kako mnogi misle, a da su mali investitori odvojili cenu zlata i srebra i uračunali velike geopolitičke rizike unapred.

„I kada je počeo rat u Iranu, cene zlata i srebra nisu naglo porasle. To govori da su se brojni rizici uračunali i da nema daljeg prostora za rast“, izjavio je Radaković za Bizportal.

Broker objašnjava da, što se tiče sukoba na Bliskom istoku, očigledno je da je Iran izabrao strategiju podizanja ekonomske cene rata celom svetu, dodajući da je to odbrambena strategija koja se realizuje kroz gađanje naftnih postrojenja, kao i zatvaranje Ormuskog moreuza.

Kako kaže, na taj način oni podižu ekonomsku cenu rata.

„U ovoj situaciji najveći gubitnici biće Evropa, koja nema svoju naftu i koja je uvozno zavisna, potom Indija, koja uvozi oko 85 odsto nafte i oko 60 procenata te nafte dolazi iz Zaliva. I, na kraju Kina, koja je uvozno orijentisana. Mada, s obzirom na to da ima velike naftne rezerve – za četiri do pet meseci, ona u ovom trenutku neće preterano kupovati naftu“, kazao je broker.

On je rekao da su u ovoj situaciji najveći dobitnici Amerika, Rusija i Brazil, kao veliki izvoznici nafte.

Radaković je ocenio da je Amerika u najboljoj poziciji, jer ima velike zalihe nafte i potpuno je nezavisna kada je reč o energetici.

Na pitanje da li na cenu zlata utiče rast cena energenata, broker kaže da ne, već su uzrok geopolitički rizici.

„Oni su toliko uračunati u ovako izuzetno visoku cenu zlata, preterano i na ivici balona. Rat u Iranu nije izazvao dalji skok cene srebra i zlata. Šokovi mogu da dođu ako cena nafte bude više od 100 dolara u dužem vremenskom periodu, u narednih nekoliko kvartala, i tada može da nastane naftni šok, odnosno snažan uticaj na rast inflacije i pad BDP-a i potrošnje. Posebno u evropskim zemljama“, rekao je naš sagovornik.

Ponovio je da u Americi to neće imati značajan uticaj, jer je ona, kako kaže, potpuno energetski nezavisna i ekonomski snažna.

Govoreći o Srbiji, ukoliko cena nafte dugoročno ostane visoka, više od 100 dolara, to će ostaviti negativan efekat, jer će podići inflaciju, a smanjiti BDP.

„Država ima dobar mehanizam, a to je da smanji akcize na naftu i da na taj način zadrži cenu na istom nivou. Odnosno, da se odrekne prihoda od prodaje naftnih derivata i da na taj način građanima ublaži cenovni udar izvesno vreme“, istakao je Radaković.

Osim zlata, aluminijum je zbog svih dešavanja na Bliskom istoku postao izuzetno tražen, što pruža mogućnost ljudima da zarade novac u kratkom vremenu ukoliko uspeju da se snađu u ovim geopolitičkim turbulencijama.

„Proizvodnja aluminijuma zahteva veliku količinu energije. Pretpostavlja se da će i njegova proizvodnja rasti, a samim tim i cena. Sada je bolje kupovati aluminijum i bakar, a posebno bakar jer je on industrijski proizvod koji će biti u deficitu u narednih pet ili šest godina. Grade se AI data centri širom sveta i samim tim bakar je nezamenljiv kao provodnik u informatičkoj industriji, a njegovi kapaciteti proizvodnje su na veoma niskom nivou u odnosu na tražnju“, rekao je on.

Radaković zaključuje da bakar i aluminijum, s obzirom na njihovu upotrebnu vrednost i primenu, u odnosu na zlato i srebro imaju bolju perspektivu.

Alo.rs