ДА ЛИ ЈЕ ЗЛАТО И ДАЉЕ СИГУРНА ЛУКА Брокер објашњава како ратови утичу на тржиште

Аналитичари истичу да кризе у том региону често стварају такозвану „ратну премију“ на тржишту злата и нафте, што додатно подиже цену племенитих метала.

Мирослав Радаковић из брокерске куће „BDD TradeWin24.“ објаснио је да цена злата није скочила због нафте, додајући да су цена злата и сребра ослабиле откако је почела криза у Ирану.

Према његовим речима, то је доказ да злато баш и није „чувар вредности“ како многи мисле, а да су мали инвеститори одвојили цену злата и сребра и урачунали велике геополитичке ризике унапред.

„И када је почео рат у Ирану, цене злата и сребра нису нагло порасле. То говори да су се бројни ризици урачунали и да нема даљег простора за раст“, изјавио је Радаковић за Бизпортал.

Брокер објашњава да, што се тиче сукоба на Блиском истоку, очигледно је да је Иран изабрао стратегију подизања економске цене рата целом свету, додајући да је то одбрамбена стратегија која се реализује кроз гађање нафтних постројења, као и затварање Ормуског мореуза.

Како каже, на тај начин они подижу економску цену рата.

„У овој ситуацији највећи губитници биће Европа, која нема своју нафту и која је увозно зависна, потом Индија, која увози око 85 одсто нафте и око 60 процената те нафте долази из Залива. И, на крају Кина, која је увозно оријентисана. Мада, с обзиром на то да има велике нафтне резерве – за четири до пет месеци, она у овом тренутку неће претерано куповати нафту“, казао је брокер.

Он је рекао да су у овој ситуацији највећи добитници Америка, Русија и Бразил, као велики извозници нафте.

Радаковић је оценио да је Америка у најбољој позицији, јер има велике залихе нафте и потпуно је независна када је реч о енергетици.

На питање да ли на цену злата утиче раст цена енергената, брокер каже да не, већ су узрок геополитички ризици.

„Они су толико урачунати у овако изузетно високу цену злата, претерано и на ивици балона. Рат у Ирану није изазвао даљи скок цене сребра и злата. Шокови могу да дођу ако цена нафте буде више од 100 долара у дужем временском периоду, у наредних неколико квартала, и тада може да настане нафтни шок, односно снажан утицај на раст инфлације и пад БДП-а и потрошње. Посебно у европским земљама“, рекао је наш саговорник.

Поновио је да у Америци то неће имати значајан утицај, јер је она, како каже, потпуно енергетски независна и економски снажна.

Говорећи о Србији, уколико цена нафте дугорочно остане висока, више од 100 долара, то ће оставити негативан ефекат, јер ће подићи инфлацију, а смањити БДП.

„Држава има добар механизам, а то је да смањи акцизе на нафту и да на тај начин задржи цену на истом нивоу. Односно, да се одрекне прихода од продаје нафтних деривата и да на тај начин грађанима ублажи ценовни удар извесно време“, истакао је Радаковић.

Осим злата, алуминијум је због свих дешавања на Блиском истоку постао изузетно тражен, што пружа могућност људима да зараде новац у кратком времену уколико успеју да се снађу у овим геополитичким турбуленцијама.

„Производња алуминијума захтева велику количину енергије. Претпоставља се да ће и његова производња расти, а самим тим и цена. Сада је боље куповати алуминијум и бакар, а посебно бакар јер је он индустријски производ који ће бити у дефициту у наредних пет или шест година. Граде се АИ дата центри широм света и самим тим бакар је незаменљив као проводник у информатичкој индустрији, а његови капацитети производње су на веома ниском нивоу у односу на тражњу“, рекао је он.

Радаковић закључује да бакар и алуминијум, с обзиром на њихову употребну вредност и примену, у односу на злато и сребро имају бољу перспективу.

Ало.рс