NAJVEĆA OSMOLETKA U SREMU PONOVO BELEŽI PORAST BROJA ĐAKA: Uz dobar kadar, svaka barijera je premostiva

Izgrađena 1980. godine nastala je praktično spajanjem dve stare škole koje su u tom trenutku bile u funkciji 35 godina. Međutim, počeci školstva datiraju s početkom osnivanja mesta ali kao deo austrougarskog sistema, dok je pod srpskim okriljem počelo da se razvija od 1918. godine, spajanjem Vojvodine Kraljevini Srbiji.

- Procvat školstva je počeo nakon Drugog svetskog rata kada se otvaraju dve škole: „Nikola Grulović” i „Dušan Vukasović”, a onda se one 1980. spajaju u jednu OŠ „Mladost”, da bi u duhu vremena 1997. godine škola dobila ime koje danas nosi – priča direktor Gojko Vujačić, koji je na toj poziciji od avgusta prošle godine. – Ubrzo po otvaranju nove impozantne škole, po razredu je bilo deset odeljenja, nekad i 11, sa po 30-32 učenika. Pik nam je bio krajem devedesetih kada smo imali više od 2.000 đaka, a taj trend je trajao do 2003. godine, kada je broj vidno počeo da opada. Međutim, od pre nekoliko godina opet beležimo porast.

Posebnost ove osmoletke leži u mnogo čemu: mnogi prosvetni radnici su i sami završili tu školu; do sada su iznedrili brojne doktore nauka čak i sa inostranih univerziteta; domaćini su nedavno održanog republičkog takmičenja u futsalu; imaju fiskulturnu salu na nivou hale; a imaju i učenike s raznih kontinenata...

– Jezičke barijere prevazilazimo tako što imamo nastavnike koji drže dopusnke časove i rade sa decom koja ne znaju srpski. Recimo, mladi kolega Filip Pajkanović radi i u nastavi i u biblioteci, i on se baš posvetio tim đacima i ne biste verovalo koliko to daje rezultate. Čak je deci nadenuo srpska imena jer nekima čak ni ne znamo koja su prava ili ne znamo da ih izgovorimo. Bitno je da ti učenici mogu da funkcionišu i da se socijalizuju – veli direktor.

A kada je reč o nastavniku srpskoj jezika i književnosti Filipu Pajkanoviću, u novopazovačkoj školi je nešto više od godinu dana i nakon studija ovo mu je prvi susret sa radom u nastavi.

– U početku je bilo turbolentno, ali sad je lakše, idem na posao i vraćam se kući s osmehom na licu - kaže naš sagovornik koji normu ispunjava uparvo angažmanom u biblioteci. – Nažalost, deca slabo dolaze u biblioteku, jedino kad moraju lektiru da pročitaju, a po tom pitanju sam baš strog, ko ne pročita dobija jedan. Takođe, svima im uvek govorim da moraju da znaju svoj jezik. U nastavi uglavnom improvizujem, iako napravim plan kako bih želeo da teče čas.

Budući da je OŠ „Rastko Nemanjić – Sveti Sava” velika škola, Pajkanović kaže da nema utisak da su u tipičnoj manjoj sredini. A upravo veliki broj dece iziskuje veće potrebe i mogućnosti, pa samim tim beleže i bolje rezultate.

– Uspesi su nešto što je zaštitni znak naše škole, od sportskih takmičenja do onih po predmetima, a naši đaci su predstavnici na svim republičkim smotrama – ponosan je Vujačić. – Takođe, imamo dosta sportskih klubova i sekcija, recimo rukometašice su nam sada u superligi, dok je FK „Radnički” kroz svoju istoriju znao da briljira. U toku godine imamo i mnogo priredbi, ali su one uglavnom vezane za školski kalendar, pa tako, recimo, Dečju nedelju poprilično svečano obeležavamo.

Zabranjeno je preuzimanje teksta ili dela teksta bez navođenja autora i naše medijske kuće, u vidu živog linka koji vodi ka originalnom sadržaju. Svako kršenje ovog pravila tretiraće se kao povreda autorskih prava.