НАЈВЕЋА ОСМОЛЕТКА У СРЕМУ ПОНОВО БЕЛЕЖИ ПОРАСТ БРОЈА ЂАКА: Уз добар кадар, свака баријера је премостива

Изграђена 1980. године настала је практично спајањем две старе школе које су у том тренутку биле у функцији 35 година. Међутим, почеци школства датирају с почетком оснивања места али као део аустроугарског система, док је под српским окриљем почело да се развија од 1918. године, спајањем Војводине Краљевини Србији.

- Процват школства је почео након Другог светског рата када се отварају две школе: „Никола Груловић” и „Душан Вукасовић”, а онда се оне 1980. спајају у једну ОШ „Младост”, да би у духу времена 1997. године школа добила име које данас носи – прича директор Гојко Вујачић, који је на тој позицији од августа прошле године. – Убрзо по отварању нове импозантне школе, по разреду је било десет одељења, некад и 11, са по 30-32 ученика. Пик нам је био крајем деведесетих када смо имали више од 2.000 ђака, а тај тренд је трајао до 2003. године, када је број видно почео да опада. Међутим, од пре неколико година опет бележимо пораст.

Посебност ове осмолетке лежи у много чему: многи просветни радници су и сами завршили ту школу; до сада су изнедрили бројне докторе наука чак и са иностраних универзитета; домаћини су недавно одржаног републичког такмичења у футсалу; имају фискултурну салу на нивоу хале; а имају и ученике с разних континената...

– Језичке баријере превазилазимо тако што имамо наставнике који држе допуснке часове и раде са децом која не знају српски. Рецимо, млади колега Филип Пајкановић ради и у настави и у библиотеци, и он се баш посветио тим ђацима и не бисте веровало колико то даје резултате. Чак је деци наденуо српска имена јер некима чак ни не знамо која су права или не знамо да их изговоримо. Битно је да ти ученици могу да функционишу и да се социјализују – вели директор.

А када је реч о наставнику српској језика и књижевности Филипу Пајкановићу, у новопазовачкој школи је нешто више од годину дана и након студија ово му је први сусрет са радом у настави.

– У почетку је било турболентно, али сад је лакше, идем на посао и враћам се кући с осмехом на лицу - каже наш саговорник који норму испуњава упарво ангажманом у библиотеци. – Нажалост, деца слабо долазе у библиотеку, једино кад морају лектиру да прочитају, а по том питању сам баш строг, ко не прочита добија један. Такође, свима им увек говорим да морају да знају свој језик. У настави углавном импровизујем, иако направим план како бих желео да тече час.

Будући да је ОШ „Растко Немањић – Свети Сава” велика школа, Пајкановић каже да нема утисак да су у типичној мањој средини. А управо велики број деце изискује веће потребе и могућности, па самим тим бележе и боље резултате.

– Успеси су нешто што је заштитни знак наше школе, од спортских такмичења до оних по предметима, а наши ђаци су представници на свим републичким смотрама – поносан је Вујачић. – Такође, имамо доста спортских клубова и секција, рецимо рукометашице су нам сада у суперлиги, док је ФК „Раднички” кроз своју историју знао да бриљира. У току године имамо и много приредби, али су оне углавном везане за школски календар, па тако, рецимо, Дечју недељу поприлично свечано обележавамо.

Забрањено је преузимање текста или дела текста без навођења аутора и наше медијске куће, у виду живог линка који води ка оригиналном садржају. Свако кршење овог правила третираће се као повреда ауторских права.