VOLONTERSKA MISIJA MLADOG EKOLOGA BOJANA SAVIČIĆA Srcem uz one koji nemaju glas, ali imaju pravo na opstanak

Kako kaže, prirodni fenomeni ga opčinjavaju još od malih nogu, s obzirom na to da živi u Kisaču, ali mu ni „divlji” svet nije stran, jer je najčešće na Fruškoj gori, sa roditeljima istraživao i tu, manje pitomu stranu života. 

Željan znanja, još dok je bio srednjoškolac u TŠ „Mileva Marić Ajnštajn”, na smeru pejzažne arhitekture, čuo je za Naučno – istraživačko društvo studenata biologije i ekologije „Josif Pančić” na PMF–u i odlazio je na njihova predavanja. 

– Najbitnije je iskustvo koje ne može da se stekne formalnim obrazovanjem, i to je nezamenljiv doprinos samom sebi  – kaže Savičić. - Zato sam se na faksu aktivirao u društvu „Josif Pančić” i volonterski se angažovao na terenskim istraživanjima i u radionicama, a imao sam prilike da se bavim i fotografijom. Tu sam počeo da stičem pravo iskustvo i da uviđam koliki je zapravo značaj timskog rada.

Jedan od najznačajnijih projekata za njega bio je dvogodišnji monitoring populacije malog vranca na spavalištu u okolini Novog Sada. Sa trojicom kolega pratio je brojnost ptica na svakih deset dana tokom zimskog perioda. Rad je ove godine predstavljen u Pragu, na međunarodnoj konferenciji posvećenoj kormoranima.

– Vreme je najdominantniji faktor u prirodi. Na prvom brojanju imate stotinak ptica, a već nakon tri nedelje nekoliko stotina. Tada shvatite koliko je zapravo prirodna promenljiva i dinamična. I uvek se setim rečenice da „ptice ne znaju za granice”, i taj citat ću doživotno pamtiti – ističe Bojan.

Tokom studija, počeo je da širi krug interesovanja, te se u međuvremenu priključuje i volonterskom radu Društva za zaštitu i proučavanje ptica Srbije. Iskustva sa terena, kaže, oblikovala su ga i kao stručnjaka, i kao čoveka.

– Tu sam, između ostalog,  učestvovao u podizanju kućica za sokolove i sove, u akcijama čišćenja pašnjaka, a radio sam i sa decom u okviru edukativnih radionica.  Teren, međutim, nije uvek idiličan. Svedočio sam slučajevima trovanja ptica, što su prizori koji ostavljaju snažan trag. U okviru aktivnosti Društva za zaštitu i proučavanje ptica Srbije, učestvovao sam i u akcijama protiv krivolova, naročito tokom perioda izlova prepelica. Na terenu smo pronalazili nezakonite vabilice i slučajeve prijavljivali policiji. To iskustvo nema cenu. To što je lov na grlicu trenutno obustavljen,  vidim kao važan korak u borbi za očuvanje te vrste. 
U okviru udruženja „Josif Pančić” učestvuje i u monitorinzima na više lokacija, od Zasavice do Slapova Sopotnice, gde se prikupljaju podaci o biodiverzitetu. Posebnu strast razvio je prema proučavanju gljiva, u čemu vidi neiscrpan prostor za istraživanje. A kao i većina studenata, suočava se sa izazovom usklađivanja obaveza. Najveći strah, kaže, jeste kako pronaći vreme za sve što ga interesuje. Ipak, smatra da je ključ u dobroj organizaciji i ljubavi prema pozivu, kao i činjenici da je razvio dublju empatiju ne samo prema ljudima, već prema živom svetu uopšte. 

– Studije su prioritet, ali kada nešto istinski volite, nađete vremena. Inspirišu me ambiciozni ljudi oko mene, koji su mi dali vetar u leđa da ne odustanem, ni kada sumnjam u sebe. Za mene, volonterizam nije izgubljeno vreme. Iako za svoj rad nisam plaćen, taj dobitak merim  drugačijim vrednostima, odnosno iskustvom, znanjem, prijateljstvima i unutrašnjim ispunjenjem. Nisam bogat u džepu, ali sam u duši bogat čovek – zaključuje mladi ekolog, koji je odlučio da svoj život posveti onima koji nemaju glas, ali imaju pravo na opstanak.

Projekat „Kultura solidarnosti Novog Sada – volontiram, jer mi je stalo“ realizuje Dnevnik Vojvodina Press, a sufinansira Grad Novi Sad – Gradska uprava za kulturu. Stavovi izneti u podržanom medijskom projektu nužno ne izražavaju stavove organa koji je dodelio sredstva.