PRAVOSLAVNI VERNICI OVO MORAJU DA URADE NA RAMAZANSKI BAJRAM Evo šta se radi ako vas pozovu na trpezu!

Iako pravoslavni vernici nemaju nikakve posebne verske obaveze ili zabrane ovim povodom, i Crkva ne propisuje ništa specifično šta "treba" ili "ne sme" da rade. Ipak, u praksi, u Srbiji, Bosni, Crnoj Gori i drugim mestima gde žive zajedno pravoslavci i muslimani, najčešće se dešava sledeće:

- Najnormalnije je čestitati komšijama, prijateljima, kolegama i rodbini koji su muslimani.

Najčešće se kaže jednostavno:

"Bajram šerif mubarek olsun!", ili kraće "Bajram barećula!", "Čestit Bajram!"

To je lep gest poštovanja i suživota, a muslimani to veoma cene.

Ako je pravoslavac pozvan na bajramsku trpezu, treba otići u goste kao i na bilo koji drugi praznik kod prijatelja. To se smatra normalnim i lepim međukomšijskim odnosom.

Najbolje što pravoslavac može da uradi na Bajram je da pokaže poštovanje i dobrosusedstvo prema muslimanskim komšijama - čestitkom, osmehom, eventualno malim znakom pažnje (slatkiš, čestitka). To je u duhu hrišćanske ljubavi prema bližnjem.

Ramazanski bajram predstavlja prva tri dana meseca ševal. Ramazan je jedan od posebnih meseci u islamu. Jedna od pet osnovnih dužnosti svakog muslimana je i post koje se provodi u ovom mesecu. Tokom trideset dana ramazana muslimani moraju da se uzdržavaju od hrane, pića i polnog kontakta, i to od zore pa do zalaska sunca. Po isteku ovog meseca sledi mesec ševal. Prva tri dana tog meseca je jedan od dva praznika u Islamu, Ramazanski bajram (1., 2. i 3. dan u mesecu). Njime se obeležava kraj posta.

Ramazanski bajram je raniji od dva zvanična praznika koji se slave unutar islama (drugi je Kurban-bajram). Ovaj verski praznik muslimani obeležavaju širom sveta jer označava kraj jednomesečnog posta Ramazana od zore do zalaska sunca. Ovaj praznik pada na prvi dan ševala u islamskom kalendaru; ovo nije uvek na isti gregorijanski dan, jer početak svakog lunarnog hidžretskog meseca varira u zavisnosti od toga kada lokalne religiozne vlasti vide novi mesec. Praznik je poznat pod raznim drugim imenima na različitim jezicima i zemljama širom sveta.

Tradicionalno, Ramazanski bajram počinje pri zalasku sunca u noći prvog viđenja polumeseca. Ako se Mesec ne uoči odmah nakon 29. dana prethodnog lunarnog meseca (bilo zato što oblaci zaklanjaju pogled ili zato što je zapadno nebo još uvek previše svetlo kada mesec pojavi), onda se praznik slavi sledećeg dana. Ramazanski bajram slavi se jedan do tri dana, u zavisnosti od zemlje. Zabranjeno je postiti na dan Bajrama, a za ovaj dan je određena posebna molitva. Kao obavezan čin dobročinstva, novac se siromašnima i potrebitima (Zakat-ul-fitr) dariva pre bajramske molitve.

Bajramsku molitvu kongregacija izvodi na otvorenom prostoru, poput polja, društvenog centra ili džamije. Za bajram-namaz se ne upućuje ezan, i sastoji se od samo dve jedinice namaza, sa promenljivom količinom tekbira i drugih elemenata molitve u zavisnosti od posmatrane grane islama. Bajram-namazu sledi propoved, a zatim dua u kojoj se traži Alahov oprost, milost, mir i blagoslov za sva živa bića širom sveta. Propoved takođe upućuje muslimane u obavljanje bajramskih rituala, poput zekata. Bajramska propoved se održava nakon bajram-namaza, za razliku od džume koja dolazi pre namaza.  Nakon molitve, muslimani posećuju svoju rodbinu, prijatelje i poznanike ili održavaju velike zajedničke proslave u kućama, društvenim centrima ili iznajmljenim dvoranama.

Svi muslimani za vreme bajrama moraju biti lepo odeveni i mirišljavi. Obično se oblači odeća bele boje. Kada svane jutro vernici muškog pola odlaze na sabah namaz. Takođe, kuća treba da je čista, a muškarci obilaze svoju porodicu, prijatelje i groblja, dok žene ostaju kod kuće. Najčešće poslastice koje se prave su baklava i halva.