ПРАВОСЛАВНИ ВЕРНИЦИ ОВО МОРАЈУ ДА УРАДЕ НА РАМАЗАНСКИ БАЈРАМ Ево шта се ради ако вас позову на трпезу!

Иако православни верници немају никакве посебне верске обавезе или забране овим поводом, и Црква не прописује ништа специфично шта "треба" или "не сме" да раде. Ипак, у пракси, у Србији, Босни, Црној Гори и другим местима где живе заједно православци и муслимани, најчешће се дешава следеће:

- Најнормалније је честитати комшијама, пријатељима, колегама и родбини који су муслимани.

Најчешће се каже једноставно:

"Бајрам шериф мубарек олсун!", или краће "Бајрам барећула!", "Честит Бајрам!"

То је леп гест поштовања и суживота, а муслимани то веома цене.

Ако је православац позван на бајрамску трпезу, треба отићи у госте као и на било који други празник код пријатеља. То се сматра нормалним и лепим међукомшијским односом.

Најбоље што православац може да уради на Бајрам је да покаже поштовање и добросуседство према муслиманским комшијама - честитком, осмехом, евентуално малим знаком пажње (слаткиш, честитка). То је у духу хришћанске љубави према ближњем.

Рамазански бајрам представља прва три дана месеца шевал. Рамазан је један од посебних месеци у исламу. Једна од пет основних дужности сваког муслимана је и пост које се проводи у овом месецу. Током тридесет дана рамазана муслимани морају да се уздржавају од хране, пића и полног контакта, и то од зоре па до заласка сунца. По истеку овог месеца следи месец шевал. Прва три дана тог месеца је један од два празника у Исламу, Рамазански бајрам (1., 2. и 3. дан у месецу). Њиме се обележава крај поста.

Рамазански бајрам је ранији од два званична празника који се славе унутар ислама (други је Курбан-бајрам). Овај верски празник муслимани обележавају широм света јер означава крај једномесечног поста Рамазана од зоре до заласка сунца. Овај празник пада на први дан шевала у исламском календару; ово није увек на исти грегоријански дан, јер почетак сваког лунарног хиџретског месеца варира у зависности од тога када локалне религиозне власти виде нови месец. Празник је познат под разним другим именима на различитим језицима и земљама широм света.

Традиционално, Рамазански бајрам почиње при заласку сунца у ноћи првог виђења полумесеца. Ако се Месец не уочи одмах након 29. дана претходног лунарног месеца (било зато што облаци заклањају поглед или зато што је западно небо још увек превише светло када месец појави), онда се празник слави следећег дана. Рамазански бајрам слави се један до три дана, у зависности од земље. Забрањено је постити на дан Бајрама, а за овај дан је одређена посебна молитва. Као обавезан чин доброчинства, новац се сиромашнима и потребитима (Закат-ул-фитр) дарива пре бајрамске молитве.

Бајрамску молитву конгрегација изводи на отвореном простору, попут поља, друштвеног центра или џамије. За бајрам-намаз се не упућује езан, и састоји се од само две јединице намаза, са променљивом количином текбира и других елемената молитве у зависности од посматране гране ислама. Бајрам-намазу следи проповед, а затим дуа у којој се тражи Алахов опрост, милост, мир и благослов за сва жива бића широм света. Проповед такође упућује муслимане у обављање бајрамских ритуала, попут зеката. Бајрамска проповед се одржава након бајрам-намаза, за разлику од џуме која долази пре намаза.  Након молитве, муслимани посећују своју родбину, пријатеље и познанике или одржавају велике заједничке прославе у кућама, друштвеним центрима или изнајмљеним дворанама.

Сви муслимани за време бајрама морају бити лепо одевени и миришљави. Обично се облачи одећа беле боје. Када сване јутро верници мушког пола одлазе на сабах намаз. Такође, кућа треба да је чиста, а мушкарци обилазе своју породицу, пријатеље и гробља, док жене остају код куће. Најчешће посластице које се праве су баклава и халва.