КУБАНЦИ НАСРНУЛИ НА АМЕРИЧКЕ ИНТЕРЕСЕ? САД оптужиле Кубу за подстицање левичарског екстремизма и изградњу шпијунске мреже
Сједињене Америчке Државе оптужиле су данас Кубу за подстицање левичарског екстремизма и изградњу софистициране шпијунске мреже, усмерених на подривање америчких интереса, наводи се у најновијем извештају Стејт департмента.
Документ од 64 странице пружа историјски преглед настојања Кубе да извезе герилске покрете и сопствену верзију марксизма, која је, како се наводи, “обликована око темељне мржње према САД”, како би се изазвала марксистичка револуција на нивоу целе хемисфере, односно “револуција против самог Запада”.
“Извештај утврђује да је кубански режим током готово седам деценија играо кључну улогу у готово свакој значајној побуни, револуцији и милитантном покрету крајње левице широм западне хемисфере и ван ње”, изјавио је званичник Стејт департмента.
Стејт департмент је објавио овај извештај у тренутку када америчка администрација појачава притисак на кубанску владу да спроведе економске и политичке реформе.
У извршној уредби којом су у мају проширене санкције кубанској влади, председник Доналд Трамп је навео да Куба представља “необичну и ванредну претњу” по националну безбедност САД, што су кубански званичници одлучно негирали.
У извештају се, такође, износи теза да економија Кубе заправо прикрива једну од најефикаснијих операција страних обавештајних служби и вршења утицаја у модерној историји.
Истовремено, детаљно се разматра како је Куба градила савезе са организацијама крајње левице у оквиру дугорочног “рата исцрпљивања” са циљем да се “САД збришу са лица земље”. Према наводима из извештаја, оно што претњу коју представља Куба чини јединственом и тешком за разумевање јесте чињеница да Хавана у том подухвату комбинује шпијунажу и “меки” утицај.
“Други непријатељски режими крали су америчке тајне, финансирали тероризам, наоружавали своје заступнике, ширили пропаганда, или покушавали да изграде политички утицај унутар САД”, наводи се у документу.
Како се додаје, Куба је чинила и чини све то, па и више, али кубански режим никада није прихватао оне јасне поделе које често обликују начин на који америчка влада схвата спољне претње.
Иако извештај истиче софистициране шпијунске операције Кубе, наглашава се да је кубанска кампања била успешнија на идеолошком бојном пољу.
Извештај Стејт департмента смешта Кубу у средиште шире антиамеричке коалиције која укључује Русију, Кину, Иран, као и домаће организације крајње левице, а Хавану означава као “идеолошку престоницу савремене радикалне левице”.
“Многа од најзначајнијих превирања у новијој америчкој политичкој историји, од немира поводом случаја Џорџа Флојда и успона покрета Антифа, па до наглог ширења протерористичког активизма у америчким универзитетским кампусима, могу да се на неки начин доведу у везу са кубанским утицајем”, додаје се у извештају.
У њему се детаљно описују историјски напори Кубе да придобије радикално настројене афроамеричке активисте, као и посете Куби, идеолошка блискост и чврсте институционалне везе које са кубанском владом одржавају поједине америчке групе крајње левице.
Те организације су такође биле активне у протестима подршке Палестини и протестима против Службе за имиграцију и царину (ИЦЕ), што Стејт департмент тумачи као знак кубанског утицаја на дестабилизацију америчке политичке сцене.
Извештај посебно истиче документ организације “National Network он Цуба” под називом “Национални план за брзо реаговање”, који предвиђа координисане протесте широм земље испред савезних зграда, војних база и објеката службе ИЦЕ у случају да САД предузму војну акцију против Кубе.
У документу се, такође, истичу дугогодишњи напори Кубе да се инфилтрира у америчке државне институције, наводећи неке од најпознатијих кубанских "кртица" које су откриле америчке обавештајне службе, укључујући бившег амбасадора САД Виктора Мануела Рочу, вишу аналитичарку Обавештајне агенције Министарства одбране (ДИА) Ану Белен Монтес и некадашњег аналитичара Стејт департмента, Волтера Кендала Мајерса.
У извештају се тврди да је кубанска Дирекција за обавештајне послове “далеко вештија и софистициранија” него што је то икада био совјетски КГБ, и да је изабрала САД као мету не само из политичких разлога, већ и како би могла да проследи прикупљене обавештајне податке америчким противницима као што су Русија, Кина и Иран.