БИЦИКЛОМ КРОЗ ВОЈВОДИНУ: ЗОБНАТИЦА (2) Како је заборављен највећи заводник Зобнатице и зашто почива под запуштеном плочом

Јадран је био енглески пунокрвњак сиве боје. Сматра се да је рођен 1943. док се у појединим родовницима због начина вођења књига наводи 1945, али већина историјских извора за Зобнатицу наводи 1943.

Родовници показују да је Јадран имао веома квалитетно међународно порекло: Отац му је био „Монеy Макер“ из Ирске, а мајка „Једина“, кобила из Мађарске. То значи да је Јадран настао укрштањем ирске и мађарске крвне линије, што је тада представљало врхунац узгоја на овим просторима.

Његова највећа достигнућа остварена су непосредно након Другог светског рата. Најважнији успех било је освајање југословенске Трипл круне, односно победа у три најзначајније класичне трке за трогода грла у једној сезони. Тиме је постао први велики послератни шампион Зобнатице и једно од најпознатијих грла у историји југословенског галопа.

Сматра се да је чак важнији био као приплодни пастув него као тркач. Његове ћерке дале су читав низ врхунских галопера, па се његово име може пратити кроз више генерација коња Зобнатице. На пример: Анита је дала више успешних потомака. Из те линије потекли су касније Генерал Житко, Авелино, Пламен Зобнатички и бројна друга позната грла. Другим речима, Јадран је постао један од „стубова“ педигреа српског галопског коњарства. Његов бронзани споменик у природној величини налази се на улазу у Зобнатицу и један је од најпрепознатљивијих симбола ергеле. По њему је касније и назван Хотел Јадран у оквиру комплекса.

Казанова је био један од најтрофејнијих коња зобнатичке ергеле. Поред тога што је био успешан у галопу, био је и прави заводник међу коњима и за собом је оставио чак 117 потомака. Био је омиљен коњ нашем најбољем џокеју свих времена у галопу, Милораду Личанину званом Лика, који је имао изванредних 319 победа у каријери. За Казанову кажу да је „умро у слатким мукама“ – приликом скока на кобилу.

Казановина надгробна плоча у моменту када сам посетио Зобнатицу (април ове године) била је прилично прљава и неодржавана, тако да се једва могло прочитати о коме је реч.

Поменути Милорад Личанин Лика (1917–1995), родом из Шапца, заједно са његовим учитељем Јосипом Коларом трајно је обележио галопски спорт на овим просторима. Захваљујући пре свега њима, Ергела Зобнатица се дичи апсолутно највећем броју ловорових венаца у Дербију, а и у другим тркама.

Јосип Колар се тренерским позивом бавио од 1938. до 1984. Као тренер имао је петнаест победа у Дербију, десет у купу, а коњи које је он тренирао освојили су и три трипл круне (Јадран ИИ, Квадрант, Бомбардер – јахао Лика). Поред тога што је био добар тренер, умео је да одабере и добре коње, па су захваљујући њему код нас стигли Фактор у ергелу Љубичево и Казанова у Зобнатицу. Захваљујући ауторитету који је имао, Зобнатичка ергела је стекла светски имиџ.

Међу најважнијим грлима Зобнатице налазе се и Авелино (1977), који је потомак славне Јадранове линије. Био је један од најбољих приплодних пастува у историји ергеле и дао више врхунских галопера, међу којима је и Генерал Житко (1991), који је имао 17 стартова, 6 победа и више пласмана и сматра се најбољим представником Авелинове генерације. По њему се данас вози једна од традиционалних трка на Зобнатици.

Арабо (1985) је потомак Казанове и Јадранове линије. Касније је такође кориштен у приплоду и његово име се појављује у бројним родовницима у Србији и Хрватској. Пламен Зобнатички (2002) је један од најпознатијих савремених галопера Зобнатице. Потомак је Јадрана, Аните, Авелина и Генерала Житка, а са мајчине стране – Казанове. Једно од најуспешнијих млађих грла зове се Алвин и он је био међу главним адутима ергеле приликом обнове традиционалних зобнатичких трка 2019.