(NE)ZABORAVLJENI NOVI SAD Večni značaj starih gradskih toponima KO SE JOŠ DANAS SEĆA „PROLAZNE NAME”, „TUNELA JEFTINOĆE”, „UZORA”, „PROGRESA” ILI „MENDE”?

Nestali su brojni gradski toponimi, kojih se „stari” Novosađani nipošto ne odriču ni danas, ali je činjenica da sa navedenim promenama polako padaju u zaborav.

Ko se još seća „Prolazne name”, „Tunela jeftinoće”, „Uzora”, „ Progresa” ili „Mende”? Neke Novosađane ova mesta, kojih odavno nema ili su u građevinama u kojima su se nalazile pomenute prodavnice zauzele neke nove, imaju identičan značaj kao i nekada davno, pa se ne retko desi da ako taksisti danas kažete da vas odveze do „Kokre”, da vas najpre upitno pogleda, a potom još začuđenije upita: „A gde vam je to?”

U blizini Železničke stanice trougao koji su činili „Kokra”, „Tunel jeftinoće” i “Lutrija Vojvodine” bili su neizbežni toponimi na osnovu kojih su Novosađani objašnjavali i(li) zakazivali mesto sastanka. U centru grada sve se odvijalo između „Progresa”, „Uzora”, „Zagreba” i bioskopa „Zvezda”, a nešto kasnije „Grila 13” čiji značaj je u istoimenoj pesmi opevala i legendarna novosadska grupa Ateist rep.

Poklonici sporta nekada su se snabdevali kod Srbe „Adidasa” koji se nalazio tik pored poslovnice JAT-a, preko puta Banovine. Uz “Sportovu” radnju pored hotela „Vojvodina”, kvalitetna sportska oprema mogla je da se pronađe i kupi još u „Lovcu” i „Fazanu”, a kada su se, krajem 70-tih otvorile Robne kuće „Nork” i „Stoteks”, koji se jedno vreme zvao i „Novi Sad”, malo ko je, za bilo šta što mu treba, imao potrebu da ide na neko drugo mesto.

Nedeljom izjutra vredni domaćini su, pored pijačne nabavke, obavezno išli po vruće dvokilaše, a najukusniji hleb sa koricom „ k’o prst debelom”, imali su „Golub” negde na granici Pašićeve i Temerinske i pekara u Ulici Laze Nančića, koja je, čini se, od hleba bila još poznatija po jedinstvenim kiflama. Nešto kasnije, pekara u Temerinskoj ulici, bila je obavezno usputno svratište na dobar zalogaj bureka ili nekog od izvanrednih peciva. Eto, i autoru teksta trebalo je izvesno vreme da joj se seti imena - „Violeta”, ali zato, poput mnogih vršnjaka, u momentu može da se priseti nezaboravnog ukusa čuvenih pogačica sa čvarcima, koje su najviše prijale iza ponoći, kada se omladina u sitne sate vraćala iz izlaska.

Ko se još danas seća „Prolazne name”, „Tunela jeftinoće”, „Uzora”, „Progresa” ili „Mende”?

A tamo gde je nekada, pre Dunavskog parka bio čuveni Korzo, preko puta se nalazila čuvena „Mrca”, podjednako omiljeno mesto za sedeljke studenata, kako onih koji su ispite davali u roku, tako i onih „večitih”. Na obližnjem Keju, takođe jednom od omiljenih šetališta novosadske mladeži, po osveženje ili na partiju flipera se prelazio put do „Malinjaka”.  O „kupovini cigle” na Keju, ovoga puta nećemo...

I tako bismo mogli u nedogled, ali i ovih nekoliko spomenutih toponima, sigurno će brojne stanovnike Novog Sada vratiti u neke davne, za mnoge svakako i lepše dane, ako ni zbog čega drugog, a onda zbog uvek setnih, mladalačkih uspomena i prohujalih dana bez povratka.