MEŠTANI SAJANA JOŠ JEDNOM POKAZALI BRIGU ZA SVOJE SELO Sve se može ako ima jedinstva, inicijative i odgovornosti EKOLOGIJA NA DELU

 Ovoj već ustaljenoj radnoj akciji odazvalo se oko 60 meštana, od čega je tridesetak bilo dece, uzrasta od petog do osmog razreda.

– Mesna zajednica Sajan svake godine organizuje prolećnu akciju sakupljanja smeća, s tim da smo je ranije organizovali na Dan planete, 22. aprila, ali imajući u vidu da je tad vegetacija već dosta visoka pa ne možemo biti toliko efikasni u tom poslu, onda praktikujemo da akcija bude početkom ili sredinom marta – kaže predsednik Saveta MZ Zoltan Tot. 

– Svake godine sakupimo oko 50 džakova smeća. Obično se organizujemo tako da po dvoje idu sa svake strane ulice, nose crne džakove od 120 litara, a kad ih napune, vežu ih i ostave pored puta, pa posle ih traktorom kupimo u prikolicu. Od kikindskog komunalnog preduzeća dobijemo veliki kontejner u koji sve džakove ubacimo, pa ga onda nose na regionalnu deponiju.

Radna akcija, kad se dovoljno meštana okupi, traje najviše dva i po sata. A nakon toga vredne ruke treba da odmore...

– To sve uradimo za čas, a naši penzioneri peku mekike za sve učesnike, dok mi obezbedimo osveženje – dodaje Tot, napominjući da MZ osim džakova svima dâ i rukavice i štapove za bockanje smeća. – Mogu slobodno da kažem da spadamo među najčistija sela. Tačno se primećuje gde su nam kritične tačke, odnosno gde ima najviše smeća, a isto tako se i vidi ko se odgovorno ponaša i održava javnu površinu ispred svoje kuće. Isto tako bismo mogli i da uhvatimo one koji su odgovorni za stvaranje divljih deponija, jer to nam je veliki problem, može da izazove ekološku katastrofu.

Iako u svakom žitu ima kukolja, za Sajan, u kom živi prevashodno mađarski živalj, može se reći da ga najmanje ima, naročito ako se uzme u obzir da im glavnim šorom dnevno prošpartaju brojni kamioni i druga vozila čiji su vozači zapravo najveći zagađivači ovog banatskog sela.

– Godišnje imamo brojne manifestacije koje nas takođe okupljaju, od Uskršnjih praznika, Severnobanatske žetelačke svečanosti po kojoj smo najpoznatiji, kampa za veronauku i drugo – nabraja naš sagovornik.

A u selu u kom je društveni život bogat, vredi i infrastrukturno ulagati.

– Najbitnije nam je da se zamene vodovodne cevi koje su azbestno - betonske. Takođe, dobilo smo deset miliona dinara za renoviranje krova na fiskulturnoj sali, koji je od evala i već prokišnjava. Taj projekat finansira pokrajinski sekretarijat za obrazovanje. Takođe, prošle godine smo zamenili krov na zabavištu, a ove godine ćemo zameniti i dva gasna kotla. Plan je i da se urede i izgrade trotoari i parkinzi u centru sela – najavljuje Zoltan Tot.