МЕШТАНИ САЈАНА ЈОШ ЈЕДНОМ ПОКАЗАЛИ БРИГУ ЗА СВОЈЕ СЕЛО Све се може ако има јединства, иницијативе и одговорности ЕКОЛОГИЈА НА ДЕЛУ

 Овој већ устаљеној радној акцији одазвало се око 60 мештана, од чега је тридесетак било деце, узраста од петог до осмог разреда.

– Месна заједница Сајан сваке године организује пролећну акцију сакупљања смећа, с тим да смо је раније организовали на Дан планете, 22. априла, али имајући у виду да је тад вегетација већ доста висока па не можемо бити толико ефикасни у том послу, онда практикујемо да акција буде почетком или средином марта – каже председник Савета МЗ Золтан Тот. 

– Сваке године сакупимо око 50 џакова смећа. Обично се организујемо тако да по двоје иду са сваке стране улице, носе црне џакове од 120 литара, а кад их напуне, вежу их и оставе поред пута, па после их трактором купимо у приколицу. Од кикиндског комуналног предузећа добијемо велики контејнер у који све џакове убацимо, па га онда носе на регионалну депонију.

Радна акција, кад се довољно мештана окупи, траје највише два и по сата. А након тога вредне руке треба да одморе...

– То све урадимо за час, а наши пензионери пеку мекике за све учеснике, док ми обезбедимо освежење – додаје Тот, напомињући да МЗ осим џакова свима дâ и рукавице и штапове за боцкање смећа. – Могу слободно да кажем да спадамо међу најчистија села. Тачно се примећује где су нам критичне тачке, односно где има највише смећа, а исто тако се и види ко се одговорно понаша и одржава јавну површину испред своје куће. Исто тако бисмо могли и да ухватимо оне који су одговорни за стварање дивљих депонија, јер то нам је велики проблем, може да изазове еколошку катастрофу.

Иако у сваком житу има кукоља, за Сајан, у ком живи превасходно мађарски живаљ, може се рећи да га најмање има, нарочито ако се узме у обзир да им главним шором дневно прошпартају бројни камиони и друга возила чији су возачи заправо највећи загађивачи овог банатског села.

– Годишње имамо бројне манифестације које нас такође окупљају, од Ускршњих празника, Севернобанатске жетелачке свечаности по којој смо најпознатији, кампа за веронауку и друго – набраја наш саговорник.

А у селу у ком је друштвени живот богат, вреди и инфраструктурно улагати.

– Најбитније нам је да се замене водоводне цеви које су азбестно - бетонске. Такође, добило смо десет милиона динара за реновирање крова на фискултурној сали, који је од евала и већ прокишњава. Тај пројекат финансира покрајински секретаријат за образовање. Такође, прошле године смо заменили кров на забавишту, а ове године ћемо заменити и два гасна котла. План је и да се уреде и изграде тротоари и паркинзи у центру села – најављује Золтан Тот.