ZLATIBOR DOBIJA EKOLOŠKI AERODROM! Do omiljene planine za samo 35 minuta OTVARA SE I NOVIH 5.000 RADNIH MESTA
Izgradnja aerodroma koja je već započela na Zlatiboru nije pitanje komfora, već dugoročne konkurentnosti.
„Gradimo ekološki aerodrom koji će direktno i indirektno stvoriti i do 5.000 novih radnih mesta. Aerodrom je strateška odluka koja određuje razvoj Zlatibora za narednih 50 godina“, istakao je Milan Stamatović, predsednik opštine Čajetina.
Zlatibor je pokazao da ume da raste, sada mora da pokaže da ume i da se transformiše. Izgradnja aerodroma koja je već započela nije pitanje komfora, već dugoročne konkurentnosti. Bez njega Zlatibor ostaje regionalna planinska destinacija. Sa njim postaje međunarodni centar turizma, investicija i mobilnosti. Ako želimo da budemo vidljivi i dostupni svetu, moramo biti povezani sa svelom na premijum nivou. To je strateška odluka za narednih 50 godina razvoja, ne samo Zlatibora, već i cele Zapadne Srbije.
Dodaje da je dostignut plafon rasta koji je moguće ostvariti samo drumskim saobraćajem.
U 2025. godini imali smo 1.291.224 noćenja i 456.102 dolaska, uz rast stranih gostiju od preko 24 odsto. Međutim, vreme putovanja oko 140 minuta iz Beograda i 200 minuta iz Novog Sada postaje ograničavajući faktor. Dalji razvoj bez vazdušne dostupnosti jednostavno nije moguć na željenom niovu, jer u savremenom turizmu vreme je postalo važnija valuta od cene. Gosti iz premijum i MICE segmenta biraju destinacije koje su brzo i lako dostupne. Razlika između dva i po sata vožnje i 35 minuta leta nije samo logistička nego psihološka i tržišna. Aerodrom ne donosi samo infrastrukturu, već potpuno novu tržišnu poziciju koja omogućava prelazak na celogodišnji premijum i poslovni turizam.
Govoreći o izgledu aerodroma napominje da je projektovan dokazanim domaćim ekspertskim timom koji je na Aerodromu Nikola Tesla uradio razvojne projekte vredne više od milijardu evra.
Razvoj je fazan, po modelu koji se pokazao najuspešnijim na sličnim planinskim destinacijama u Evropi. Početak će biti namenjen malim električnim letelicama i eVTOL vazdušnim taksijima za kratke prevoze do same destinacije. Aerodrom će poslovati po Net-Zero konceptu, što znači da energiju proizvodi iz čistih izvora i kompenzuje sve emisije, pa na kraju nema negativan uticaj na životnu sredinu. Posebna specifičnost je RVT tehnologija, sistem daljinske kontrole letenja gde kontrolori ne sede u fizičkom tornju, već upravljaju saobraćajem iz udaljenog centra koristeći kamere visoke rezolucije i senzore.
Na pitanje o ekonomskoj računici, odgovara da ova investicija nije trošak.
Sam aerodrom će direktno zaposliti oko 100 ljudi na operacijama, bezbednosti, održavanju i administraciji. Međutim, kroz indirektne i posledične efekte ukupan broj novih radnih mesta biće između 2.600 i 5.000. Ta radna mesta nastaju u hotelijerstvu i ugostiteljstvu, transportu i logistici, maloprodaji i uslugama, gradnji i infrastrukturi, kao kao i u turizmu i organizaciji događaja. Iskustva iz Alpa su nedvosmislena. U Kuršavelu i Samedanu svaki uloženi evro generiše između 5 i 7 evra dodatne vrednosti. Insbruk je u 2025. godini sa 882.876 putnika ostvario profit pre oporezivanja veći od 6,2 miliona evra i prihod od 42 miliona evra, dok turizam u Tirolu zahvaljujući aerodromu čini više od 9 odsto regionalnog BDP-a. Na Zlatiboru to znači direktan uticaj na rast BDP-a regije i povećanje prosečne potrošnje po gostu.
Planirano je, ističe Stamatović, finansiranje kroz model koncesije na 25 do 50 godina, zavisno od pregovora sa potencijalnim operaterima.
Investicija ne opterećuje budžet opštine niti države – dolazi od strateških partnera koji će upravljati aerodromom i plaćati godišnju koncesionu naknadu opštini. U ovoj godini ulaganja su ograničena na izradu master plana, što je najveći izdatak u ovoj fazi.
