ЗЛАТИБОР ДОБИЈА ЕКОЛОШКИ АЕРОДРОМ! До омиљене планине за само 35 минута ОТВАРА СЕ И НОВИХ 5.000 РАДНИХ МЕСТА
Изградња аеродрома која је већ започела на Златибору није питање комфора, већ дугорочне конкурентности.
„Градимо еколошки аеродром који ће директно и индиректно створити и до 5.000 нових радних места. Аеродром је стратешка одлука која одређује развој Златибора за наредних 50 година“, истакао је Милан Стаматовић, председник општине Чајетина.
Златибор је показао да уме да расте, сада мора да покаже да уме и да се трансформише. Изградња аеродрома која је већ започела није питање комфора, већ дугорочне конкурентности. Без њега Златибор остаје регионална планинска дестинација. Са њим постаје међународни центар туризма, инвестиција и мобилности. Ако желимо да будемо видљиви и доступни свету, морамо бити повезани са свелом на премијум нивоу. То је стратешка одлука за наредних 50 година развоја, не само Златибора, већ и целе Западне Србије.
Додаје да је достигнут плафон раста који је могуће остварити само друмским саобраћајем.
У 2025. години имали смо 1.291.224 ноћења и 456.102 доласка, уз раст страних гостију од преко 24 одсто. Међутим, време путовања око 140 минута из Београда и 200 минута из Новог Сада постаје ограничавајући фактор. Даљи развој без ваздушне доступности једноставно није могућ на жељеном ниову, јер у савременом туризму време је постало важнија валута од цене. Гости из премијум и MICE сегмента бирају дестинације које су брзо и лако доступне. Разлика између два и по сата вожње и 35 минута лета није само логистичка него психолошка и тржишна. Аеродром не доноси само инфраструктуру, већ потпуно нову тржишну позицију која омогућава прелазак на целогодишњи премијум и пословни туризам.
Говорећи о изгледу аеродрома напомиње да је пројектован доказаним домаћим експертским тимом који је на Аеродрому Никола Тесла урадио развојне пројекте вредне више од милијарду евра.
Развој је фазан, по моделу који се показао најуспешнијим на сличним планинским дестинацијама у Европи. Почетак ће бити намењен малим електричним летелицама и еВТОЛ ваздушним таксијима за кратке превозе до саме дестинације. Аеродром ће пословати по Net-Zero концепту, што значи да енергију производи из чистих извора и компензује све емисије, па на крају нема негативан утицај на животну средину. Посебна специфичност је РВТ технологија, систем даљинске контроле летења где контролори не седе у физичком торњу, већ управљају саобраћајем из удаљеног центра користећи камере високе резолуције и сензоре.
На питање о економској рачуници, одговара да ова инвестиција није трошак.
Сам аеродром ће директно запослити око 100 људи на операцијама, безбедности, одржавању и администрацији. Међутим, кроз индиректне и последичне ефекте укупан број нових радних места биће између 2.600 и 5.000. Та радна места настају у хотелијерству и угоститељству, транспорту и логистици, малопродаји и услугама, градњи и инфраструктури, као као и у туризму и организацији догађаја. Искуства из Алпа су недвосмислена. У Куршавелу и Самедану сваки уложени евро генерише између 5 и 7 евра додатне вредности. Инсбрук је у 2025. години са 882.876 путника остварио профит пре опорезивања већи од 6,2 милиона евра и приход од 42 милиона евра, док туризам у Тиролу захваљујући аеродрому чини више од 9 одсто регионалног БДП-а. На Златибору то значи директан утицај на раст БДП-а регије и повећање просечне потрошње по госту.
Планирано је, истиче Стаматовић, финансирање кроз модел концесије на 25 до 50 година, зависно од преговора са потенцијалним оператерима.
Инвестиција не оптерећује буџет општине нити државе – долази од стратешких партнера који ће управљати аеродромом и плаћати годишњу концесиону накнаду општини. У овој години улагања су ограничена на израду мастер плана, што је највећи издатак у овој фази.
