Тржиште рада у Србији улази у нову фазу: Мање огласа за квалификоване, а све више кандидата; Инжењери ипак не излазе из моде
Тржиште рада у Србији улази у нову фазу: послова за кандидате са специфичним знањима и вишим квалификацијама има мање, док је конкуренција за њих све већа.
У првој половини 2026. године објављено је око 18 одсто мање огласа за ове позиције него у истом периоду 2024. године, док је просечан број пријава по огласу порастао готово 30 процената. Подаци сајта „Послови Инфостуд“ показују да потреба за стручним кадровима није нестала, али су послодавци постали знатно селективнији. Предност имају кандидати који, поред формалног образовања, поседују искуство, лиценце, практична знања и способност да одмах примене оно што знају. Колико је конкуренција порасла најбоље показује број пријава. Просечан оглас за послове из посматране групе у првој половини 2024. године имао је око 63 пријаве. Годину касније просек је порастао на готово 79, а у првој половини ове године достигао је приближно 82 пријаве.
22 одсто више огласа за грађевинске инжењере него у првој половини 2025.
Истовремено, број огласа смањен је са 20.083 у првој половини 2024. на 17.424 у истом периоду 2025. године, а затим на 16.574 огласа у првој половини 2026. године.
То значи да је број огласа у последњих годину дана смањен за око пет одсто, али је пад знатно већи у односу на период од пре две године.
45 одсто мање ИТ огласа објављено је у односу на прву половину 2024. године
На укупан пад значајно је утицало тржиште информационих технологија. У првој половини 2026. године објављено је око 45 одсто мање ИТ огласа него у истом периоду 2024. године.
ИТ сектор заслужан је за приближно 38 одсто укупног смањења броја огласа у посматраној групи. Ипак, то не значи да су ИТ стручњаци престали да буду тражени. Посебно су дефицитарни стручњаци за машинско учење, технички лидери тимова и ИТ архитекте. Док за поједине шире заступљене ИТ позиције послодавци сада имају већи избор кандидата, за високо специјализоване профиле и даље није лако пронаћи одговарајуће људе.
Када се ИТ издвоји из анализе, број огласа за остале посматране позиције и даље је око 13 одсто мањи него пре две године.
Који стручњаци фале?
Иако је конкуренција међу кандидатима порасла, у појединим областима недостатак стручњака и даље траје. То се посебно односи на здравство, фармацију и ветерину, где су тражени лекари, дипломирани фармацеути и ветеринари. Код ових професија формално образовање је само први услов. Потребне су и лиценце, специјализације и искуство, док понуду додатно смањује одлазак дела стручњака у иностранство.
Упркос општем паду броја огласа, потреба за инжењерима остаје велика. То је посебно видљиво у грађевинарству, где је број огласа за грађевинске инжењере у првој половини 2026. био готово исти као две године раније, а чак 22 одсто већи него у истом периоду 2025. године.
Тражени су и машински инжењери, док потреба за инжењерским знањима постоји и у производњи, енергетици, рударству, металургији и другим техничким областима. Ови подаци могу бити важан сигнал и младима који тек бирају професију, али и онима који размишљају о промени каријере. Техничка и инжењерска знања могу се применити у великом броју индустрија – од грађевинарства и производње до енергетике, логистике, аутоматизације и нових технологија. Међу пословима који захтевају специфична знања и виши ниво квалификација велики број огласа односио се на продају, администрацију, финансије и логистику. Послодавци су најчешће тражили комерцијалисте, административне раднике, продајне саветнике, књиговође, рачуновође, пословође и диспечере. Посебно се издваја логистика, у којој је број огласа у првој половини 2026. био нешто већи него у истом периоду 2024. године.