ZVEZDA „HRABROG SRCA” EKSKLUZIVNO ZA „DNEVNIK”
Škotski glumac ANGUS MAKFADJEN OTKRIO sve o ulozi u DOMAĆEM FILMU „ŽETVA”, pa ISTAKAO: „SNIMANJE U SRBIJI JE BILO PRAVO ZADOVOLJSTVO”
Prepoznatljivo lice svetske kinematografije, škotski glumac Angus Makfadjen koji je publici ostao u sećanju zahvaljujući brojnim snažnim i upečatljivim ulogama u filmovima i televizijskim serijama našao se u novom srpskom filmu „Žetva”.
Rođen 1963. u Glazgovu, Makfadjen je karijeru izgradio radom širom sveta, od televizijskih drama i kultnih horora do istorijskih spektakala. Gledaoci su ga najpre prepoznali kao Roberta Brusa u epskom filmu „Hrabro srce”, a zatim i kroz nezaboravan nastup u trilogiji „Slagalica strave 3” kao Džef Denlon, ali i u ostvarenjima poput „Ekvilibrijum”, „Kupili smo zoološki vrt” i „Izgubljeni grad Z”, kao i mnogim drugim.
U najnovijem projektu, filmu „Žetva”, koji je inspirisan romanom „Srpsko srce Johanovo” Veselina Dželetovića, Makfadjen tumači Narednika, ključnog junaka u napetoj i emotivno složenoj priči. Film prati nemačkog barona Johana fon Vagnera, koji nakon ilegalne transplantacije srca počinje da ima uznemirujuće snove i vizije. Pod teretom sećanja koja mu ne pripadaju i odgovornosti koju ne može da ignoriše, Johan kreće u ličnu i opasnu potragu za istinom. Njegovo putovanje vodi ga na Kosovo i Metohiju, gde se, uz pomoć Narednika, suočava sa mračnom realnošću ilegalne trgovine organima, povezanoj sa ozloglašenom „Žutom kućom”. Susret sa porodicom čoveka čije srce nosi u grudima dodatno učvršćuje Johanovu želju da pokuša ispraviti nepravdu, u čemu mu Narednik i pomaže.
- Kada sam se prvi put upoznao sa ovom pričom osećao sam da je ona veoma važna i da je treba ispričati. U ratnim zonama i situacijama poput ove, verzija događaja koja dospeva do sveta najčešće je ona koju oblikuju oni koji imaju više moći. Oni su ti koji pobeđuju, pa samim tim i oni koji kroje istoriju. U stanju su čak i da neistine predstave kao istinu i da ih učine uverljivim. Vođen sopstvenim iskustvom iz Prištine 1999. godine, i činjenicom da sam video šta se tamo dešavalo, osetio sam veliku potrebu da budem deo ovog filma - govori Makfejden na početku razgovora za „Dnevnikov” TV magazin.
Film se bavi veoma ozbiljnom i društveno angažovanom temom. Šta vas privlači takvim ulogama i zbog čega birate projekte koji se bave teškim pitanjima, a ne jednostavno zabavom?
- Privlače me uloge koje nose dubinu i smisao. Za mene to čak i nije izazov, jer jednostavno želim da ih igram. Prirodno težim takvim projektima jer mi je važno da ono što radim ima svrhu. Ne privlače me filmovi koji se oslanjaju na nasilje samo radi efekta, to mi je dosadno. Na neki način takav pristup doživljavam kao oblik fašizma, jer svaki film, svesno ili nesvesno, nosi političku poruku, posebno oni koji navode publiku da nasilje doživljava kao smešno ili zabavno. Takve filmove izbegavam, i zato se uvek okrećem projektima koji imaju nešto važno da poruče svetu.
Kako ste se osećali na setu filma i kako je bilo raditi na različitim lokacijama u Srbiji?
- Rekao bih da je ekipa bila izuzetno profesionalna i puna poštovanja, a hrana na setu nadmašila je mnoge druge na kojima sam radio. Snimali smo ne samo u Beogradu, već i u Boru, Pirotu i planinskim predelima, što nam je omogućilo da upoznamo celu zemlju i vidimo koliko je ona, uprkos svemu, ostala netaknuta savremenim „prokletstvom” prekomerne izgradnje i betona. Zaista je bilo pravo zadovoljstvo.
Kako vidite ulogu umetnosti i filma u tome da, uprkos težini teme pokažu pravu ljudskost likova?
– Većina stvari danas je oblik propagande, ali kultura, umetnost i film imaju moć da likove prikažu kao stvarna ljudska bića. Prva žrtva propagande i laži jeste upravo čovek, ona ga pretvara u neprijatelja. Dovoljno je pokazati da su svi ti likovi, u suštini, samo ljudi koji imaju dušu, decu, možda pokušavaju da uzgajaju povrće na svom imanju... Šta god da rade, jednostavno pokušavaju da prežive. Ipak, uvek će postojati oni koji žele da iz njih izvuku i poslednju kap patnje.
„Hrabro srce” i dalje izaziva emocije
Šta, po vašem mišljenju, utiče na to da jedan film ostane relevantan i emotivno snažan i godinama nakon premijere, kao što je to slučaj i sa filmom „Hrabro srce”?
- Ono što, po mom mišljenju, čini jedan film zaista velikim jeste trajanje njegovog uticaja. Posle deset, dvadeset ili čak trideset godina, publika može da kaže: „Ovo je loše i zastarelo” ili ga i dalje gleda i oseća emocije. „Hrabro srce” i danas izaziva snažne emocije kod gledalaca, i to je, po mom mišljenju, pravi pokazatelj uspeha.
Koliko je teško, kao glumac, distancirati se od ličnih stavova kako bi priča mogla da progovori sama za sebe?
- Svi nosimo određeni nivo predrasuda, i meni, kao glumcu, ponekad je teško potpuno da se od njih distanciram. Ipak, najvažnije je služiti priči. Ako priča dolazi iz iskrenog mesta, u filmu nema mesta za mržnju. Publika priču može da prihvati ili odbaci, ali njena snaga leži upravo u tome što budi empatiju prema likovima.
Šta se nadate da će gledaoci poneti sa sobom nakon što pogledaju film „Žetva”?
- Nadam se da će ljudi barem malo otvoriti um, jer je moguće da su do sada čuli samo jednu verziju priče. Uvek je važno sagledati obe strane iste medalje. Istina ima dve strane, i moguće je razumeti obe i to je sasvim u redu.
Ivana Japundža
