ЗВЕЗДА „ХРАБРОГ СРЦА” ЕКСКЛУЗИВНО ЗА „ДНЕВНИК”
Шкотски глумац АНГУС МАКФАДЈЕН ОТКРИО све о улози у ДОМАЋЕМ ФИЛМУ „ЖЕТВА”, па ИСТАКАО: „СНИМАЊЕ У СРБИЈИ ЈЕ БИЛО ПРАВО ЗАДОВОЉСТВО”
Препознатљиво лице светске кинематографије, шкотски глумац Ангус Макфадјен који је публици остао у сећању захваљујући бројним снажним и упечатљивим улогама у филмовима и телевизијским серијама нашао се у новом српском филму „Жетва”.
Рођен 1963. у Глазгову, Макфадјен је каријеру изградио радом широм света, од телевизијских драма и култних хорора до историјских спектакала. Гледаоци су га најпре препознали као Роберта Бруса у епском филму „Храбро срце”, а затим и кроз незабораван наступ у трилогији „Слагалица страве 3” као Џеф Денлон, али и у остварењима попут „Еквилибријум”, „Купили смо зоолошки врт” и „Изгубљени град З”, као и многим другим.
У најновијем пројекту, филму „Жетва”, који је инспирисан романом „Српско срце Јоханово” Веселина Џелетовића, Макфадјен тумачи Наредника, кључног јунака у напетој и емотивно сложеној причи. Филм прати немачког барона Јохана фон Вагнера, који након илегалне трансплантације срца почиње да има узнемирујуће снове и визије. Под теретом сећања која му не припадају и одговорности коју не може да игнорише, Јохан креће у личну и опасну потрагу за истином. Његово путовање води га на Косово и Метохију, где се, уз помоћ Наредника, суочава са мрачном реалношћу илегалне трговине органима, повезаној са озлоглашеном „Жутом кућом”. Сусрет са породицом човека чије срце носи у грудима додатно учвршћује Јоханову жељу да покуша исправити неправду, у чему му Наредник и помаже.
- Када сам се први пут упознао са овом причом осећао сам да је она веома важна и да је треба испричати. У ратним зонама и ситуацијама попут ове, верзија догађаја која доспева до света најчешће је она коју обликују они који имају више моћи. Они су ти који побеђују, па самим тим и они који кроје историју. У стању су чак и да неистине представе као истину и да их учине уверљивим. Вођен сопственим искуством из Приштине 1999. године, и чињеницом да сам видео шта се тамо дешавало, осетио сам велику потребу да будем део овог филма - говори Макфејден на почетку разговора за „Дневников” ТВ магазин.
Филм се бави веома озбиљном и друштвено ангажованом темом. Шта вас привлачи таквим улогама и због чега бирате пројекте који се баве тешким питањима, а не једноставно забавом?
- Привлаче ме улоге које носе дубину и смисао. За мене то чак и није изазов, јер једноставно желим да их играм. Природно тежим таквим пројектима јер ми је важно да оно што радим има сврху. Не привлаче ме филмови који се ослањају на насиље само ради ефекта, то ми је досадно. На неки начин такав приступ доживљавам као облик фашизма, јер сваки филм, свесно или несвесно, носи политичку поруку, посебно они који наводе публику да насиље доживљава као смешно или забавно. Такве филмове избегавам, и зато се увек окрећем пројектима који имају нешто важно да поруче свету.
Како сте се осећали на сету филма и како је било радити на различитим локацијама у Србији?
- Рекао бих да је екипа била изузетно професионална и пуна поштовања, а храна на сету надмашила је многе друге на којима сам радио. Снимали смо не само у Београду, већ и у Бору, Пироту и планинским пределима, што нам је омогућило да упознамо целу земљу и видимо колико је она, упркос свему, остала нетакнута савременим „проклетством” прекомерне изградње и бетона. Заиста је било право задовољство.
Како видите улогу уметности и филма у томе да, упркос тежини теме покажу праву људскост ликова?
– Већина ствари данас је облик пропаганде, али култура, уметност и филм имају моћ да ликове прикажу као стварна људска бића. Прва жртва пропаганде и лажи јесте управо човек, она га претвара у непријатеља. Довољно је показати да су сви ти ликови, у суштини, само људи који имају душу, децу, можда покушавају да узгајају поврће на свом имању... Шта год да раде, једноставно покушавају да преживе. Ипак, увек ће постојати они који желе да из њих извуку и последњу кап патње.
„Храбро срце” и даље изазива емоције
Шта, по вашем мишљењу, утиче на то да један филм остане релевантан и емотивно снажан и годинама након премијере, као што је то случај и са филмом „Храбро срце”?
- Оно што, по мом мишљењу, чини један филм заиста великим јесте трајање његовог утицаја. После десет, двадесет или чак тридесет година, публика може да каже: „Ово је лоше и застарело” или га и даље гледа и осећа емоције. „Храбро срце” и данас изазива снажне емоције код гледалаца, и то је, по мом мишљењу, прави показатељ успеха.
Колико је тешко, као глумац, дистанцирати се од личних ставова како би прича могла да проговори сама за себе?
- Сви носимо одређени ниво предрасуда, и мени, као глумцу, понекад је тешко потпуно да се од њих дистанцирам. Ипак, најважније је служити причи. Ако прича долази из искреног места, у филму нема места за мржњу. Публика причу може да прихвати или одбаци, али њена снага лежи управо у томе што буди емпатију према ликовима.
Шта се надате да ће гледаоци понети са собом након што погледају филм „Жетва”?
- Надам се да ће људи барем мало отворити ум, јер је могуће да су до сада чули само једну верзију приче. Увек је важно сагледати обе стране исте медаље. Истина има две стране, и могуће је разумети обе и то је сасвим у реду.
Ивана Јапунџа
