SEDIMENTACIJA PREKO 100 JE ALARM Lekari objašnjavaju koje vrednosti ukazuju na teške bolesti, a šta je normalno
Sedimentacija eritrocita je jedna od najčešćih laboratorijskih analiza i uglavnom služi kao indikator upale, bolnih procesa ili oboljenja unutrašnjih organa.
Ipak, medicinski stručnjaci naglašavaju da ovaj parametar nikada ne treba posmatrati izolovano, već isključivo u sklopu šire kliničke slike koja uključuje CRP, leukocitarnu formulu i urin.
Sama po sebi, povišena sedimentacija nije uvek znak za uzbunu. Ona je često fiziološki povišena kod trudnica, starijih osoba, gojaznih pacijenata, ali i nakon uzimanja određenih lekova.
Zašto dolazi do ubrzanja sedimentacije?
Sedimentacija predstavlja brzinu kojom crvena krvna zrnca (eritrociti) padaju na dno epruvete. U slučaju upale, jetra stvara povećan broj proteina koji uzrokuju slepljivanje eritrocita. Tako slepljeni, oni postaju teži, brže tonu i time podižu vrednost ovog parametra.
Normalne vrednosti i "crvene zastavice"
Iako povišena sedimentacija ne ukazuje nužno na bolest, vrednosti veće od 100 mm/h bude ozbiljnu sumnju na tešku infekciju ili maligno oboljenje. Vrednosti do 150 mm/h često su snažan signal postojanja autoimunih bolesti poput lupusa ili reumatoidnog artritisa.
Normalne vrednosti variraju u zavisnosti od pola i uzrasta:
Deca: 0 do 10 mm/h
Muškarci mlađi od 50 godina: 0 do 15 mm/h
Žene mlađe od 50 godina: 0 do 20 mm/h
Stariji od 50 godina: Muškarci do 20 mm/h, žene do 30 mm/h.
Osetljiv, ali nespecifičan test
Glavna mana sedimentacije je njena nespecifičnost. Ona jasno ukazuje na postojanje upalnog procesa, ali ne daje odgovor na pitanje gde se i zašto upala javila. Lekari upozoravaju pacijente da ne tumače rezultate sami, jer vrednosti mogu skočiti zbog upale pluća ili karcinoma, ali isto tako i zbog obične zubobolje.
Takođe, normalna vrednost sedimentacije ponekad može da zavara. Kod nekih pacijenata sa aktivnim lupusom ili drugim zapaljenskim stanjima, ovaj parametar može ostati u granicama normale. Upravo zato se sedimentacija koristi samo kao alat koji pomaže lekaru da proceni da li su bol u zglobovima i umor posledica ozbiljnog oboljenja ili trenutnog naprezanja organizma.
Praćenje ovih vrednosti je ključno za procenu efikasnosti terapije kod već dijagnostikovanih hroničnih bolesnika, ali blaži skok vrednosti najčešće nije razlog za paniku već poziv na dodatne preglede.
