СЕДИМЕНТАЦИЈА ПРЕКО 100 ЈЕ АЛАРМ Лекари објашњавају које вредности указују на тешке болести, а шта је нормално
Седиментација еритроцита је једна од најчешћих лабораторијских анализа и углавном служи као индикатор упале, болних процеса или обољења унутрашњих органа.
Ипак, медицински стручњаци наглашавају да овај параметар никада не треба посматрати изоловано, већ искључиво у склопу шире клиничке слике која укључује ЦРП, леукоцитарну формулу и урин.
Сама по себи, повишена седиментација није увек знак за узбуну. Она је често физиолошки повишена код трудница, старијих особа, гојазних пацијената, али и након узимања одређених лекова.
Зашто долази до убрзања седиментације?
Седиментација представља брзину којом црвена крвна зрнца (еритроцити) падају на дно епрувете. У случају упале, јетра ствара повећан број протеина који узрокују слепљивање еритроцита. Тако слепљени, они постају тежи, брже тону и тиме подижу вредност овог параметра.
Нормалне вредности и "црвене заставице"
Иако повишена седиментација не указује нужно на болест, вредности веће од 100 мм/х буде озбиљну сумњу на тешку инфекцију или малигно обољење. Вредности до 150 мм/х често су снажан сигнал постојања аутоимуних болести попут лупуса или реуматоидног артритиса.
Нормалне вредности варирају у зависности од пола и узраста:
Деца: 0 до 10 мм/х
Мушкарци млађи од 50 година: 0 до 15 мм/х
Жене млађе од 50 година: 0 до 20 мм/х
Старији од 50 година: Мушкарци до 20 мм/х, жене до 30 мм/х.
Осетљив, али неспецифичан тест
Главна мана седиментације је њена неспецифичност. Она јасно указује на постојање упалног процеса, али не даје одговор на питање где се и зашто упала јавила. Лекари упозоравају пацијенте да не тумаче резултате сами, јер вредности могу скочити због упале плућа или карцинома, али исто тако и због обичне зубобоље.
Такође, нормална вредност седиментације понекад може да завара. Код неких пацијената са активним лупусом или другим запаљенским стањима, овај параметар може остати у границама нормале. Управо зато се седиментација користи само као алат који помаже лекару да процени да ли су бол у зглобовима и умор последица озбиљног обољења или тренутног напрезања организма.
Праћење ових вредности је кључно за процену ефикасности терапије код већ дијагностикованих хроничних болесника, али блажи скок вредности најчешће није разлог за панику већ позив на додатне прегледе.
