SPC I VERNICI SE SEĆAJU MONAHA MANASTIRA SVETOG SAVE OSVEĆENOG Od pustinje do večnosti
Srpska pravoslavna crkva i njeni vernici danas slave Prepodobne oce ubijene u manastiru Svetog Save Osvećenog.
Prepodobni mučenici Jovan i drugi, iz porodice su svetog Save Osvećenog kod Jerusalima.
Ovaj slavni manastir, koji je posećivao i Sveti Sava srpski i koji je obdarilo nekoliko srpkih vladara, i dan-danas postoji. Ovo je, ujedno, i jedini manastir u Svetoj zemlji u kom je ženama zabranjen ulaz. Ovu manastirsku lavru, podignutu u petom veku, hodočasnici često nazivaju "princezom među pustinjskim manastirima" ili "orlovim gnezdom", jer iz ptičje perspektive podseća na ptičje gnezdo usred pustinje.
Više puta napadali su ga Arapi, pljačkan je i pustošen, ali promišlju Božjom, uvek je obnavljan i do danas sačuvan.
U vreme carovanja Konstantina i Irine napali su ga Arapi i opljačkali. Monasi nisu hteli da beže, nego su se savetovali sa svojim igumanom Tomom, i tada rekli: „Mi smo odbegli iz sveta u ovu pustinju radi ljubavi Hristove, sramota je sad da bežimo iz pustinje iz straha od ljudi. Ako budemo ubijeni ovde, bićemo ubijeni zbog naše ljubavi prema Hristu, zbog koga smo i došli ovde da živimo“.
I kad su tako odlučili, dočekali su nenaoružani oružane Arape, kao jaganjci vukove. Arapi su neke od njih strelama usmrtili, a neke zatvorili u pećinu Svetog Save, pa naložili vatru na ulazu i dimom ih ugušili.
I tako su mnogi od njih skončali kao mučenici zbog Hrista i preselili se u carstvo onoga koga su ljubili i radi čije su ljubavi izginuli.
Postradali su pred Vaskrs 796. godine u vreme cara Konstantina i Irine i patrijarha jerusalimskog Ilije. Ubrzo je pravedna kazna stigla divlje napadače. Vraćajući se svojim šatorima, oni su se posvađali i u uzajamnoj borbi svi izginuli. To se dogodilo 796. godine.
Sveti Sava Osvećeni bio je jedan od najvećih asketa u pravoslavlju, prenosi Blic žena. Na taj način se i živelo u pustinjskoj lavri. Po predanju, ostavio je zaveštanje da njegovo žezlo monasi predaju "arhijereju carskoga roda i istog imena kad bude došao u manastir". Žezlo je gotovo osam vekova stajalo na zidu manastirske crkve sve dok u ovu svetinju nije došao Sveti Sava srpski.
Posetu manastiru u Judejskoj pustinji naš Sveti Sava upriličio je prilikom svog prvog od dva dolaska u Svetu zemlju 1229. godine. Darivao je manastir zlatnicima, a po volji svog imenjaka koji se upokojio gotovo osam vekova ranije dobio je njegov igumanski štap. Monasi su poklonili Svetom Savi i tri ikone neprocenjive vrednosti – ikonu Bogorodice Trojeručice, ikonu Svetog Jovana Damaskina i ikonu Bogorodice Mlekopitateljnice koje se čuvaju na Svetoj gori.
Tropar:
Mučenici Tvoji Gospode, u stradanju svome su primili nepropadljivi venac, od Tebe Boga našega, jer imajući pomoć Tvoju mučitelje pobediše, a razoriše i nemoćnu drskost demona: Njihovim molitvama spasi duše naše.