СПЦ И ВЕРНИЦИ СЕ СЕЋАЈУ МОНАХА МАНАСТИРА СВЕТОГ САВЕ ОСВЕЋЕНОГ Од пустиње до вечности
Српска православна црква и њени верници данас славе Преподобне оце убијене у манастиру Светог Саве Освећеног.
Преподобни мученици Јован и други, из породице су светог Саве Освећеног код Јерусалима.
Овај славни манастир, који је посећивао и Свети Сава српски и који је обдарило неколико српких владара, и дан-данас постоји. Ово је, уједно, и једини манастир у Светој земљи у ком је женама забрањен улаз. Ову манастирску лавру, подигнуту у петом веку, ходочасници често називају "принцезом међу пустињским манастирима" или "орловим гнездом", јер из птичје перспективе подсећа на птичје гнездо усред пустиње.
Више пута нападали су га Арапи, пљачкан је и пустошен, али промишљу Божјом, увек је обнављан и до данас сачуван.
У време царовања Константина и Ирине напали су га Арапи и опљачкали. Монаси нису хтели да беже, него су се саветовали са својим игуманом Томом, и тада рекли: „Ми смо одбегли из света у ову пустињу ради љубави Христове, срамота је сад да бежимо из пустиње из страха од људи. Ако будемо убијени овде, бићемо убијени због наше љубави према Христу, због кога смо и дошли овде да живимо“.
И кад су тако одлучили, дочекали су ненаоружани оружане Арапе, као јагањци вукове. Арапи су неке од њих стрелама усмртили, а неке затворили у пећину Светог Саве, па наложили ватру на улазу и димом их угушили.
И тако су многи од њих скончали као мученици због Христа и преселили се у царство онога кога су љубили и ради чије су љубави изгинули.
Пострадали су пред Васкрс 796. године у време цара Константина и Ирине и патријарха јерусалимског Илије. Убрзо је праведна казна стигла дивље нападаче. Враћајући се својим шаторима, они су се посвађали и у узајамној борби сви изгинули. То се догодило 796. године.
Свети Сава Освећени био је један од највећих аскета у православљу, преноси Блиц жена. На тај начин се и живело у пустињској лаври. По предању, оставио је завештање да његово жезло монаси предају "архијереју царскога рода и истог имена кад буде дошао у манастир". Жезло је готово осам векова стајало на зиду манастирске цркве све док у ову светињу није дошао Свети Сава српски.
Посету манастиру у Јудејској пустињи наш Свети Сава уприличио је приликом свог првог од два доласка у Свету земљу 1229. године. Даривао је манастир златницима, а по вољи свог имењака који се упокојио готово осам векова раније добио је његов игумански штап. Монаси су поклонили Светом Сави и три иконе непроцењиве вредности – икону Богородице Тројеручице, икону Светог Јована Дамаскина и икону Богородице Млекопитатељнице које се чувају на Светој гори.
Тропар:
Мученици Твоји Господе, у страдању своме су примили непропадљиви венац, од Тебе Бога нашега, јер имајући помоћ Твоју мучитеље победише, а разорише и немоћну дрскост демона: Њиховим молитвама спаси душе наше.