INTERVJU
TOMISLAV ŽIGMANOV, POTPREDSEDNIK POKRAJINSKE VLADE Dijalog i prava manjina grade budućnost Vojvodine
Iz pokrajinskog budžeta za projekte iz oblasti ljudskih i manjinskih prava obezbeđeno je oko 1,5 milijardi dinara, što iznosi nešto manje od 3 odsto ukupnih sredstava i ona su za ovu godinu, u odnosu na budžet iz 2025. godine, uvećana za 10,2 odsto, što je pokazatelj čvrstog opredeljenja Pokrajinske vlade za unapređenje ljudskih i manjinskih prava.
Prema rečima potpredsednika Pokrajinske vlade Tomislava Žigmanova novac je usmerena na finansiranje institucionalnog okvira (zavodi za kulturu nacionalnih zajednica i pojedine njihove kulturne ustanove, nacionalni saveti, novinsko-izdavačke ustanove na manjinskim jezicima, Kancelarija za inkluziju Roma, Pokrajinski ombudsman, Zavod za ravnopravnost polova) i redovnog rada ovih ustanova, zatim na programske aktivnosti ustanova i institucija u području manjinskih prava i afirmacije multikulturalnosti (kultura nacionalnih zajednica, razvoj obrazovanja i službena upotreba jezika i pisama), kao i za podršku izgradnje infrastrukture koja je od važnosti za manjinska prava (na primer Gimnazija sa domom učenika „Deže Kostolanji“ u Subotici). On posebno naglašava da su za opredeljivanje dela tih sredstava u proces donošenja odluka uključeni i nacionalnih saveti nacionalnih zajednica.
Kada je reč o društvenom dijalogu, moramo ga vratiti na mesto koje mu i pripada – u realne društvene kontekste da bude institucionalni prostor u kojem se legitimne razlike u mišljenju i oprečni interesi u kontinuitetu razrešavaju na način primeren demokratiji
Koji su prioriteti u narednom periodu kada je reč o unapređenju društvenog dijaloga i ljudskih i manjinskih prava?
- Kada je reč o društvenom dijalogu, moramo ga vratiti na mesto koje mu i pripada – u realne društvene kontekste da bude institucionalni prostor u kojem se legitimne razlike u mišljenju i oprečni interesi u kontinuitetu razrešavaju na način primeren demokratiji. U vezi sa tim postoji konsenzus među svim članovima Pokrajinske vlade. Institut društvenog dijaloga mora biti prisutan i u području unapređenja ljudskih prava, pre svega kada govorimo o smanjivanju diskriminacije i zaštite pojedinih osetljivih društvenih grupa, kao što su osobe sa invaliditetom, starije žene u ruralnim područjima i one koje su žrtve rodno zasnovanog nasilja, pojedine podgrupe u romskoj zajednici... Isto tako, radićemo i dalje na osnaživanju vođenja dijaloga s predstavnicima nacionalnih zajednica radi rešavanja izazova s kojima se oni suočavaju.
Oslanjanje na evropske standarde
Na kojim projektima Pokrajinska vlada sarađuje sa evropskim institucijama po pitanju ljudskih i manjinskih prava i društvenog dijalog?
- Konkretnih projekata, izuzimajući one koji se odnose na rodnu ravnopravnost i afirmaciju multikulturalnosti, nema puno iz prostog razloga što način na koji sama Pokrajinska vlada kreira i sprovodi svoje politike isključuje direktnu saradnju s evropskim institucijama. No, to ne znači da se Pokrajinska vlada u svojem delovanju ne naslanja na normativne koncepte i vrednosne platforme ključnih evropskih institucija za ljudska i manjinska prava, kao što su Savet Evrope i OEBS, od kojih često dolaze pohvale, naročito za područje prava nacionalnih manjina, za stanje i prilike u AP Vojvodini. Isto tako, ne treba smetnuti s uma da sa tim institucijama imaju razvijene i kvalitetno izgrađene saradničke odnose pojedine institucije čiji je AP Vojvodina osnivač, kao i od strane države osnovane ustanove – na primer, nacionalni saveti nacionalnih manjina, koje deluju na teritoriji AP Vojvodina.
Koliko je teško voditi politiku dijaloga u društvu koje je politički polarizovano i kako biste podstakli konstruktivan dijalog između različitih društvenih grupa?
- Veoma teško. Tim pre, kao što se da i videti, jer neki ne žele dijalogom rešavati svoje interese. Štetu trpi celo društvo, jer tenzije preovlađuju nad stabilnošću i društvenom kohezijom. U osnovi dijaloga, konstitutivnog elementa demokratije, stoji raspoloživost da se on vodi, a ako izostaje spremnost da se on vodi unutar primerenih institucija, onda u društvu dominiraju sukobi. Videli smo u proteklom razdoblju ko odbija stalne pozive na dijalog i ko snosi odgovornost putem svojeg ratobornog držanja zašto dijaloga nema. Isključivo držanje sigurno nije rešenje. A dijaloga će na kraju morati da bude, jer se društveni problemi ne mogu na demokratski način drugačije rešavati. Bez dijaloga nema društva, a nema ni humanih međuljudskih odnosa. Što pre se to dogodi i što svestraniji bude, uz uključivanje različitih društvenih grupa, smirivanje napetosti u društvu i druge pozitivne beneficije ostvariće se brže i biće trajnije. U tom smislu, na predstavnicima je vlasti, kao što je i do sada bio slučaj, da nastavi i dalje da insistiraju na pozivima za dijalog, da istrajavaju na otvorenosti, da stalno drže pružene ruke prema onima koji ga odbijaju te da apeluju i pozivaju na razum. To je i politika Pokrajinske vlade.
Kako ocenjujete trenutno stanje ljudskih i manjinskih prava u Vojvodini i koje konkretne promene biste izdvojili kao najvažnije u tim oblastima u proteklom periodu?
- Republika Srbija se može pohvaliti kada je reč o Ustavu i pratećim normativnim sadržajima koji propisuju najširi spektar ljudskih i manjinskih prava. Oni su usklađeni sa međunarodnim dokumentima, čemu je prethodila ratifikacija svih povelja i konvencija međunarodnih organizacija – od Ujedinjenih nacija preko Saveta Evrope do Organizacije za evropsku bezbednost i saradnju, dok se proces usaglašavanja sa pravnim tekovinama Evropske unije u okviru evropskih integracija privodi kraju. I prateći institucionalni okvir sa svim mehanizmima zaštite ljudskih i manjinskih prava je razvijen i funkcionalan – reč je o mreži nezavisnih institucija kao što su zaštitnik građana, to jest ombudsman, poverenik za zaštitu ravnopravnosti, poverenik za informacije od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti. Ne treba zaboraviti ni politike afirmacije ljudskih i manjinskih prava, koje su posebno razvijene u Vojvodini, kao što je dodeljivanje godišnjeg pokrajinskog priznanja u oblasti ljudskih i manjinskih prava „Ljudevit Mičatek“, zatim projekat Pokrajinske vlade „Afirmacija multikulturalizma i tolerancije u Vojvodini“, različite aktivnosti Pokrajinskog i lokalnih ombudsmana u Vojvodini, Zavoda za ravnopravnost polova... No, izazova još uvek ima, pre svega kada je reč o doslednoj primeni zakonodavnog okvira, borbi protiv diskriminacije i u sprečavanju slučajeva kršenja ljudskih i manjinskih prava, o čemu se može celovitije saznati kako u godišnjim izveštajima Pokrajinskog ombudsmana tako i u direktnoj komunikaciji sa onima kojima se ljudska prava krše. U tom smislu bi posebno trebalo spomenuti pitanja u vezi sa digitalnim nasiljem, rodno zasnovanim i vršnjačkim nasiljem, te govorom mržnje u javnom prostoru.
Možemo slobodno reći da Pokrajinska vlada svojim politikama koje vodi daje snažan doprinos stvaranju svih potrebnih uslova koji omogućuju ostanak mladih u svakom mestu, pa i u onim koji su multietnički
Zajednički fokus na ljudska i manjinska prava
Kako ocenjujete saradnju Pokrajinske vlade sa republičkim institucijama u oblasti ljudskih i manjinskih prava, imajući na umu specifičnu multikulturalnost u Vojvodini?
- Ona se odvija redovno, u dijaloškoj atmosferi i na konstruktivni način, naravno uz uvažavanje pravila hijerarhijskog odnosa, budući da je reč o institucijama koje nisu različite u misijama nego imaju različite nadležnosti, ulogu i teritorijalnu pokrivenost. Naravno, zajednička im je predanost u sprovođenju usaglašenih politika u ovim važnim područjima društvenog života. To je posledica zainteresovanosti oba nivoa državnih vlasti, i republičkog i pokrajinskog, da se pitanja ljudskih i manjinskih prava stalno drže u fokusu, te da se unapređuju i razvijaju, naročito u delu kvalitetnije i celovitije primene zakonskih odredaba, sprečavanju diskriminacije i drugih oblika kršenja ljudskih i manjinskih prava. Naravno, kada je reč o pravima nacionalnih manjina, institucionalnog okvira i politikama multikulturalnosti, Vojvodina ima dodatnu vrednost i određenu prednost, jer često zna biti, zbog bogatih i razvijenih praksi multikulturalnosti, izvrstan resurs za prenos iskustava i primere dobrih praksi za druga područja Srbije.
Koji su najveći izazovi sa kojima se manjinske zajednice suočavaju?
- Njih je nekoliko. S jedne strane, imate negativne demografske trendove koji relativno drugo traju, pa se nacionalne zajednice suočavaju sa pitanjem opstanka i obnove, recimo to tako, narodne supstance, pre svega kroz rešavanja izazova zadržavanja mladih i obrazovanih pripadnika zajednice. S druge strane, sve se zajednice suočavaju s očuvanjem postojećeg nacionalno-identitetskog institucionalnog okvira i njegovim prilagođavanjem brzim i nezaustavljivim promenama u društvu, pre svega u digitalnoj sferi i procesima globalizacije, zbog kojih se tradicionalni obrasci nacionalnog identiteta mrve i postupno nestaju – pitanje je u prilagođavanju novinama u društvu, uz imperativ očuvanja nacionalno-identitetskih elemenata. I s treće strane, pitanje učvršćivanja modela i mehanizama integracije u društvo većine kako bi se izbegli rizici i zamke asimilacije, naročito u onim mestima i sredinama u kojima su pripadnici nacionalnih zajednica u znatnoj manjini, to jest malobrojni.
Ne treba zaboraviti ni politike afirmacije ljudskih i manjinskih prava, koje su posebno razvijene u Vojvodini, kao što je dodeljivanje godišnjeg pokrajinskog priznanja u oblasti ljudskih i manjinskih prava „Ljudevit Mičatek”
Kako sprečiti odlazak mladih iz multietničkih sredina i očuvati kulturnu raznolikost?
- To jeste veliki izazov s kojim se suočavaju sve nacionalne zajednice na teritoriji AP Vojvodine. Najbolji dokaz za to su demografski pokazatelji – negativni demografski trendovi beleže se u svakoj nacionalnoj zajednici u Vojvodini i svi ukazuju na migracije mladih i obrazovanijih u veće sredine ili inostranstvo. Naravno, takve nepovoljne prilike se mogu menjati ukoliko se nastavi sa stvaranjem kvalitetnih pretpostavki i pozitivne društvene klime za ostanak mladih u manjim mestima. Tu pre svega mislim na politike ravnomernog regionalnog razvoja, za Vojvodinu posebno važne politike razvoja poljoprivrede, jednak ekonomski razvoj i unapređenje infrastrukture u području komunikacija – od saobraćajne do kvalitetnog pristupa internetu, obezbeđivanjem kvalitetnih komunalnih, zdravstvenih, obrazovnih i socijalnih usluga u svakom mestu te zdrava životna sredina. O tome postoji visoka svest kod predstavnika Pokrajinske vlade, na čelu sa predsednicom Majom Gojković, što se onda pretače i u politike koje se vode u svakom od navedenih područja. U tom smislu, možemo slobodno reći da Pokrajinska vlada svojim politikama koje vodi daje snažan doprinos stvaranju svih potrebnih uslova koji omogućuju ostanak mladih u svakom mestu, pa i u onim koji su multietnički. Tu se Pokrajinska vlada dodatno angažuje kroz podršku politikama pozitivne diskriminacije, kao što je u obrazovanju na jezicima nacionalnih zajednica dopuštanjem postojanja razreda sa manjim brojem učenika od zakonom propisanog, zatim finansijski stalno uvećanim podrškama kulturnom stvaralaštvu nacionalnih zajednica, poticajima ženama u ruralnim sredinama za preduzetništvo...