ИНТЕРВЈУ
ТОМИСЛАВ ЖИГМАНОВ, ПОТПРЕДСЕДНИК ПОКРАЈИНСКЕ ВЛАДЕ Дијалог и права мањина граде будућност Војводине
Из покрајинског буџета за пројекте из области људских и мањинских права обезбеђено је око 1,5 милијарди динара, што износи нешто мање од 3 одсто укупних средстава и она су за ову годину, у односу на буџет из 2025. године, увећана за 10,2 одсто, што је показатељ чврстог опредељења Покрајинске владе за унапређење људских и мањинских права.
Према речима потпредседника Покрајинске владе Томислава Жигманова новац је усмерена на финансирање институционалног оквира (заводи за културу националних заједница и поједине њихове културне установе, национални савети, новинско-издавачке установе на мањинским језицима, Канцеларија за инклузију Рома, Покрајински омбудсман, Завод за равноправност полова) и редовног рада ових установа, затим на програмске активности установа и институција у подручју мањинских права и афирмације мултикултуралности (култура националних заједница, развој образовања и службена употреба језика и писама), као и за подршку изградње инфраструктуре која је од важности за мањинска права (на пример Гимназија са домом ученика „Деже Костолањи“ у Суботици). Он посебно наглашава да су за опредељивање дела тих средстава у процес доношења одлука укључени и националних савети националних заједница.
Када је реч о друштвеном дијалогу, морамо га вратити на место које му и припада – у реалне друштвене контексте да буде институционални простор у којем се легитимне разлике у мишљењу и опречни интереси у континуитету разрешавају на начин примерен демократији
Који су приоритети у наредном периоду када је реч о унапређењу друштвеног дијалога и људских и мањинских права?
- Када је реч о друштвеном дијалогу, морамо га вратити на место које му и припада – у реалне друштвене контексте да буде институционални простор у којем се легитимне разлике у мишљењу и опречни интереси у континуитету разрешавају на начин примерен демократији. У вези са тим постоји консензус међу свим члановима Покрајинске владе. Институт друштвеног дијалога мора бити присутан и у подручју унапређења људских права, пре свега када говоримо о смањивању дискриминације и заштите појединих осетљивих друштвених група, као што су особе са инвалидитетом, старије жене у руралним подручјима и оне које су жртве родно заснованог насиља, поједине подгрупе у ромској заједници... Исто тако, радићемо и даље на оснаживању вођења дијалога с представницима националних заједница ради решавања изазова с којима се они суочавају.
Ослањање на европске стандарде
На којим пројектима Покрајинска влада сарађује са европским институцијама по питању људских и мањинских права и друштвеног дијалог?
- Конкретних пројеката, изузимајући оне који се односе на родну равноправност и афирмацију мултикултуралности, нема пуно из простог разлога што начин на који сама Покрајинска влада креира и спроводи своје политике искључује директну сарадњу с европским институцијама. Но, то не значи да се Покрајинска влада у својем деловању не наслања на нормативне концепте и вредносне платформе кључних европских институција за људска и мањинска права, као што су Савет Европе и ОЕБС, од којих често долазе похвале, нарочито за подручје права националних мањина, за стање и прилике у АП Војводини. Исто тако, не треба сметнути с ума да са тим институцијама имају развијене и квалитетно изграђене сарадничке односе поједине институције чији је АП Војводина оснивач, као и од стране државе основане установе – на пример, национални савети националних мањина, које делују на територији АП Војводина.
Колико је тешко водити политику дијалога у друштву које је политички поларизовано и како бисте подстакли конструктиван дијалог између различитих друштвених група?
- Веома тешко. Тим пре, као што се да и видети, јер неки не желе дијалогом решавати своје интересе. Штету трпи цело друштво, јер тензије преовлађују над стабилношћу и друштвеном кохезијом. У основи дијалога, конститутивног елемента демократије, стоји расположивост да се он води, а ако изостаје спремност да се он води унутар примерених институција, онда у друштву доминирају сукоби. Видели смо у протеклом раздобљу ко одбија сталне позиве на дијалог и ко сноси одговорност путем својег ратоборног држања зашто дијалога нема. Искључиво држање сигурно није решење. А дијалога ће на крају морати да буде, јер се друштвени проблеми не могу на демократски начин другачије решавати. Без дијалога нема друштва, а нема ни хуманих међуљудских односа. Што пре се то догоди и што свестранији буде, уз укључивање различитих друштвених група, смиривање напетости у друштву и друге позитивне бенефиције оствариће се брже и биће трајније. У том смислу, на представницима је власти, као што је и до сада био случај, да настави и даље да инсистирају на позивима за дијалог, да истрајавају на отворености, да стално држе пружене руке према онима који га одбијају те да апелују и позивају на разум. То је и политика Покрајинске владе.
Како оцењујете тренутно стање људских и мањинских права у Војводини и које конкретне промене бисте издвојили као најважније у тим областима у протеклом периоду?
- Република Србија се може похвалити када је реч о Уставу и пратећим нормативним садржајима који прописују најшири спектар људских и мањинских права. Они су усклађени са међународним документима, чему је претходила ратификација свих повеља и конвенција међународних организација – од Уједињених нација преко Савета Европе до Организације за европску безбедност и сарадњу, док се процес усаглашавања са правним тековинама Европске уније у оквиру европских интеграција приводи крају. И пратећи институционални оквир са свим механизмима заштите људских и мањинских права је развијен и функционалан – реч је о мрежи независних институција као што су заштитник грађана, то јест омбудсман, повереник за заштиту равноправности, повереник за информације од јавног значаја и заштиту података о личности. Не треба заборавити ни политике афирмације људских и мањинских права, које су посебно развијене у Војводини, као што је додељивање годишњег покрајинског признања у области људских и мањинских права „Људевит Мичатек“, затим пројекат Покрајинске владе „Афирмација мултикултурализма и толеранције у Војводини“, различите активности Покрајинског и локалних омбудсмана у Војводини, Завода за равноправност полова... Но, изазова још увек има, пре свега када је реч о доследној примени законодавног оквира, борби против дискриминације и у спречавању случајева кршења људских и мањинских права, о чему се може целовитије сазнати како у годишњим извештајима Покрајинског омбудсмана тако и у директној комуникацији са онима којима се људска права крше. У том смислу би посебно требало споменути питања у вези са дигиталним насиљем, родно заснованим и вршњачким насиљем, те говором мржње у јавном простору.
Mожемо слободно рећи да Покрајинска влада својим политикама које води даје снажан допринос стварању свих потребних услова који омогућују останак младих у сваком месту, па и у оним који су мултиетнички
Заједнички фокус на људска и мањинска права
Како оцењујете сарадњу Покрајинске владе са републичким институцијама у области људских и мањинских права, имајући на уму специфичну мултикултуралност у Војводини?
- Она се одвија редовно, у дијалошкој атмосфери и на конструктивни начин, наравно уз уважавање правила хијерархијског односа, будући да је реч о институцијама које нису различите у мисијама него имају различите надлежности, улогу и територијалну покривеност. Наравно, заједничка им је преданост у спровођењу усаглашених политика у овим важним подручјима друштвеног живота. То је последица заинтересованости оба нивоа државних власти, и републичког и покрајинског, да се питања људских и мањинских права стално држе у фокусу, те да се унапређују и развијају, нарочито у делу квалитетније и целовитије примене законских одредаба, спречавању дискриминације и других облика кршења људских и мањинских права. Наравно, када је реч о правима националних мањина, институционалног оквира и политикама мултикултуралности, Војводина има додатну вредност и одређену предност, јер често зна бити, због богатих и развијених пракси мултикултуралности, изврстан ресурс за пренос искустава и примере добрих пракси за друга подручја Србије.
Који су највећи изазови са којима се мањинске заједнице суочавају?
- Њих је неколико. С једне стране, имате негативне демографске трендове који релативно друго трају, па се националне заједнице суочавају са питањем опстанка и обнове, рецимо то тако, народне супстанце, пре свега кроз решавања изазова задржавања младих и образованих припадника заједнице. С друге стране, све се заједнице суочавају с очувањем постојећег национално-идентитетског институционалног оквира и његовим прилагођавањем брзим и незаустављивим променама у друштву, пре свега у дигиталној сфери и процесима глобализације, због којих се традиционални обрасци националног идентитета мрве и поступно нестају – питање је у прилагођавању новинама у друштву, уз императив очувања национално-идентитетских елемената. И с треће стране, питање учвршћивања модела и механизама интеграције у друштво већине како би се избегли ризици и замке асимилације, нарочито у оним местима и срединама у којима су припадници националних заједница у знатној мањини, то јест малобројни.
Не треба заборавити ни политике афирмације људских и мањинских права, које су посебно развијене у Војводини, као што је додељивање годишњег покрајинског признања у области људских и мањинских права „Људевит Мичатек”
Како спречити одлазак младих из мултиетничких средина и очувати културну разноликост?
- То јесте велики изазов с којим се суочавају све националне заједнице на територији АП Војводине. Најбољи доказ за то су демографски показатељи – негативни демографски трендови бележе се у свакој националној заједници у Војводини и сви указују на миграције младих и образованијих у веће средине или иностранство. Наравно, такве неповољне прилике се могу мењати уколико се настави са стварањем квалитетних претпоставки и позитивне друштвене климе за останак младих у мањим местима. Ту пре свега мислим на политике равномерног регионалног развоја, за Војводину посебно важне политике развоја пољопривреде, једнак економски развој и унапређење инфраструктуре у подручју комуникација – од саобраћајне до квалитетног приступа интернету, обезбеђивањем квалитетних комуналних, здравствених, образовних и социјалних услуга у сваком месту те здрава животна средина. О томе постоји висока свест код представника Покрајинске владе, на челу са председницом Мајом Гојковић, што се онда претаче и у политике које се воде у сваком од наведених подручја. У том смислу, можемо слободно рећи да Покрајинска влада својим политикама које води даје снажан допринос стварању свих потребних услова који омогућују останак младих у сваком месту, па и у оним који су мултиетнички. Ту се Покрајинска влада додатно ангажује кроз подршку политикама позитивне дискриминације, као што је у образовању на језицима националних заједница допуштањем постојања разреда са мањим бројем ученика од законом прописаног, затим финансијски стално увећаним подршкама културном стваралаштву националних заједница, потицајима женама у руралним срединама за предузетништво...