KOLIKO DOBRO POZNAJEMO „TAJNE” NOVOSADSKIH PARKOVA Između urbanog ritma i tišine prirode

Zamišljen je kao serijal video reportaža koji na autentičan i vizuelno upečatljiv način otkriva lepotu, značaj i arhitektonsku vrednost četiri ključne gradske oaze: Dunavski park, Limanski park, Futoški park i Molinarijev park.

Projekat je nedavno predstavljen u Kulturnom distriktu Novog Sada, a iza intrigantnog naslova, kako objašnjava Majda Adlešić iz Instituta za održivi razvoj i zaštitu životne sredine „Zeleni krug”, krije se želja da se najmlađima približi svet parkova. Takođe, poenta je bila ukazati na jednu zanimljivu činjenicu, a to je da, iako su ovi parkovi decenijama u srcu grada, mnogi građani tek površno poznaju njihove priče.

– Tokom rada na projektu, snimajući svaki park ponaosob, primetili smo da su parkovi ponovo počeli da žive. Sve je više ljudi među drvoredima, na klupama i stazama, kao da se grad, nakon godina ubrzanog ritma, ponovo vraća prirodi i njenoj tišini – kaže Majda Adlešić, dodavši da je sigurno i pandemija koronavirusa uticala na svest ljudi o potrebi za prirodnim okruženjem. 

A svaka od ovih zelenih površina nosi svoju „tajnu“. 

– Limanski park, na primer, nastao je na zemlji koja je nekada pripadala Dunavu. Rukavci reke pretvoreni su u kopno zahvaljujući planskoj sadnji vrba i topola. Dunavski park krije priču o nekadašnjem jezeru, ostatku borbe sa vodom, ali i neobičnim stablima metasekvoja, čije opadanje četinara u jesen zbunjuje neupućene, ali fascinira poznavaoce.  A tu su i skulpture pesnika, koje park mogu pretvoriti u otvorenu učionicu književnosti....

Futoški park, pak, otvara priču o banji, i o gotovo zaboravljenoj činjenici da je Novi Sad grad sa lekovitom vodom i potencijalom koji tek čeka da bude u potpunosti prepoznat.

– Molinarijev park u Petrovaradinu podseća na nekadašnji „vodeni grad“, deo odbrambenog sistema i snabdevanja vodom. A 2011. godine je obnovljen i ponovo vraćen građanima – priča naša sagovornica. 

Zajednička nit svih ovih priča jeste voda, i to ne samo kao uslov života, već kao istorijski, strateški i razvojni element koji je oblikovao parkove i grad. Pri tome, „Tajne novosadskih parkova” nisu ostale samo na dokumentovanju. Važan segment ovog projekta bila je i edukacija. 

– U tri osnovne škole organizovali smo radionice za učenike četvrtih razreda, i ono što smo primetili jeste da deca nemaju isti odnos prema parkovima u različitim delovima grada. Limanska deca nekako su pokazala najveću povezanost, s obzirom na to da odrastaju uz Limanski park. Sa druge strane, mališani iz škola poput „Miloš Crnjanski“ i „Veljko Vlahović” pokazala su drugačiju percepciju, ali ne zbog manjka interesovanja, već zbog manjka svakodnevnog kontakta sa prirodom. Ipak, ono što ih povezuje jeste jasna poruka, da žele više parkova – iskreno će Majda. 

Kroz kreativne zadatke, mali Novosađani su crtali grad kao veliku zelenu mapu. Papirići koji su simbolizovali parkove prekrivali su kvartove, ali su između njih ostajale sive, betonske praznine. Upravo te praznine otvorile su pitanja poput zašto nema više zelenila, zašto Petrovaradinska tvrđava, kao ogromna zelena površina, nema status parka i kako bi grad mogao da izgleda drugačije.

– Odgovori su bili maštoviti, ali i duboko promišljeni. Iako projekat nema moć da donosi odluke, njegov cilj jeste upravo da podstakne takva pitanja i da ih prenese onima koji o gradu odlučuju. Jer Novi Sad, nekada među vodećim gradovima po kvalitetu života, taj status duguje upravo svojim zelenim prostorima. Danas, kada broj stanovnika raste, a parkovi ne prate taj tempo, potreba za ravnotežom između urbanog i prirodnog postaje sve izraženija – kaže ova inženjerka hortikulutre po struci. 

Zajednička nit svih ovih priča jeste voda kao istorijski, strateški i razvojni element koji je oblikovao parkove i grad

Primeri iz Evrope pokazuju da rešenja postoje, a Majda, na osnovu svog iskustva sa putovanja kaže da postoje rekultivisane industrijske zone pretvorene u parkove, ali i veliki periferni zeleni sistemi koji štite gradove od klimatskih izazova. Ključ je, kako ističe struka, u planiranju i uključivanju građana.

– Upravo zato je važna i medijska vidljivost, uz rad sa najmlađima,  jer razumevanje počinje od jednostavnog pitanja, kako se osećamo kada zamislimo park. A odgovor dece bio je više nego jasan, osmeh, mir i potreba da se tamo zaista i bude – kaže za kraj Adlešić. 

Kada se sve sabere, projekat „Tajne novosadskih parkova“ ima za cilj podizanje svesti o značaju očuvanja, unapređenja i širenja zelenih površina. Namenjen je širokoj publici, od učenika i roditelja, preko stručne i institucionalne javnosti, do svih građana, jer tajne parkova nisu skrivene, samo čekaju da ih ponovo otkrijemo.

Projekat daje doprinos strateškim dokumentima poput Nacionalnog programa zaštite životne sredine, kao i razvojnih planova grada do 2030. godine. Realizovan je uz podršku Gradske uprave za zaštitu životne sredine Novog Sada, a dodatnu dimenziju dobio je kroz tekst objavljen u časopisu „Ekolist”.