КОЛИКО ДОБРО ПОЗНАЈЕМО „ТАЈНЕ” НОВОСАДСКИХ ПАРКОВА Између урбаног ритма и тишине природе

Замишљен је као серијал видео репортажа који на аутентичан и визуелно упечатљив начин открива лепоту, значај и архитектонску вредност четири кључне градске оазе: Дунавски парк, Лимански парк, Футошки парк и Молинаријев парк.

Пројекат је недавно представљен у Културном дистрикту Новог Сада, а иза интригантног наслова, како објашњава Мајда Адлешић из Института за одрживи развој и заштиту животне средине „Зелени круг”, крије се жеља да се најмлађима приближи свет паркова. Такође, поента је била указати на једну занимљиву чињеницу, а то је да, иако су ови паркови деценијама у срцу града, многи грађани тек површно познају њихове приче.

– Током рада на пројекту, снимајући сваки парк понаособ, приметили смо да су паркови поново почели да живе. Све је више људи међу дрворедима, на клупама и стазама, као да се град, након година убрзаног ритма, поново враћа природи и њеној тишини – каже Мајда Адлешић, додавши да је сигурно и пандемија коронавируса утицала на свест људи о потреби за природним окружењем. 

А свака од ових зелених површина носи своју „тајну“. 

– Лимански парк, на пример, настао је на земљи која је некада припадала Дунаву. Рукавци реке претворени су у копно захваљујући планској садњи врба и топола. Дунавски парк крије причу о некадашњем језеру, остатку борбе са водом, али и необичним стаблима метасеквоја, чије опадање четинара у јесен збуњује неупућене, али фасцинира познаваоце.  А ту су и скулптуре песника, које парк могу претворити у отворену учионицу књижевности....

Футошки парк, пак, отвара причу о бањи, и о готово заборављеној чињеници да је Нови Сад град са лековитом водом и потенцијалом који тек чека да буде у потпуности препознат.

– Молинаријев парк у Петроварадину подсећа на некадашњи „водени град“, део одбрамбеног система и снабдевања водом. А 2011. године је обновљен и поново враћен грађанима – прича наша саговорница. 

Заједничка нит свих ових прича јесте вода, и то не само као услов живота, већ као историјски, стратешки и развојни елемент који је обликовао паркове и град. При томе, „Тајне новосадских паркова” нису остале само на документовању. Важан сегмент овог пројекта била је и едукација. 

– У три основне школе организовали смо радионице за ученике четвртих разреда, и оно што смо приметили јесте да деца немају исти однос према парковима у различитим деловима града. Лиманска деца некако су показала највећу повезаност, с обзиром на то да одрастају уз Лимански парк. Са друге стране, малишани из школа попут „Милош Црњански“ и „Вељко Влаховић” показала су другачију перцепцију, али не због мањка интересовања, већ због мањка свакодневног контакта са природом. Ипак, оно што их повезује јесте јасна порука, да желе више паркова – искрено ће Мајда. 

Кроз креативне задатке, мали Новосађани су цртали град као велику зелену мапу. Папирићи који су симболизовали паркове прекривали су квартове, али су између њих остајале сиве, бетонске празнине. Управо те празнине отвориле су питања попут зашто нема више зеленила, зашто Петроварадинска тврђава, као огромна зелена површина, нема статус парка и како би град могао да изгледа другачије.

– Одговори су били маштовити, али и дубоко промишљени. Иако пројекат нема моћ да доноси одлуке, његов циљ јесте управо да подстакне таква питања и да их пренесе онима који о граду одлучују. Јер Нови Сад, некада међу водећим градовима по квалитету живота, тај статус дугује управо својим зеленим просторима. Данас, када број становника расте, а паркови не прате тај темпо, потреба за равнотежом између урбаног и природног постаје све израженија – каже ова инжењерка хортикулутре по струци. 

Заједничка нит свих ових прича јесте вода као историјски, стратешки и развојни елемент који је обликовао паркове и град

Примери из Европе показују да решења постоје, а Мајда, на основу свог искуства са путовања каже да постоје рекултивисане индустријске зоне претворене у паркове, али и велики периферни зелени системи који штите градове од климатских изазова. Кључ је, како истиче струка, у планирању и укључивању грађана.

– Управо зато је важна и медијска видљивост, уз рад са најмлађима,  јер разумевање почиње од једноставног питања, како се осећамо када замислимо парк. А одговор деце био је више него јасан, осмех, мир и потреба да се тамо заиста и буде – каже за крај Адлешић. 

Када се све сабере, пројекат „Тајне новосадских паркова“ има за циљ подизање свести о значају очувања, унапређења и ширења зелених површина. Намењен је широкој публици, од ученика и родитеља, преко стручне и институционалне јавности, до свих грађана, јер тајне паркова нису скривене, само чекају да их поново откријемо.

Пројекат даје допринос стратешким документима попут Националног програма заштите животне средине, као и развојних планова града до 2030. године. Реализован је уз подршку Градске управе за заштиту животне средине Новог Сада, а додатну димензију добио је кроз текст објављен у часопису „Еколист”.