U KLJAJIĆEVU NEMA PUNO VINOGRADA, ALI JE KVALITET VINA SVE BOLJI Udruženje "Visovi" osnažuje voćarsko-vinogradarsku proizvodnju; U Šoštarićevom vinogradu najbolji šardone, frankovka, frajla
Zapadnotelečko vinogorje, koje se prostire od Stanišića do Vrbasa, a obuhvata i deo katastarske opštine Kljajićevo, na oko 105 metara nadmorske visine, jedan je od razloga što u ovom mestu postoji Udruženje vinogradara i voćara „Visovi“.
Slika na terenu je nešto drugačija, te u celom ataru svega dva i po hektara zauzimaju vinogradi, dok je razno voće zastupljenije u ovom klasičnom ratarskom kraju.
28 članova udruženja „Visovi”
– Naše udruženje je jedino ovakvog tipa u Zapadnobačkom okrugu, a osnovano je 2007. godine sa početnih 28 članova, dok sada broji oko sto – napominje predsednik „Visova“ Branko Šoštarić Šole, inače vitez vinskog reda Telečke visoravni „Sveti Dimitrije“.
– Osnovali smo se radi osnaživanja voćarsko-vinogradarske proizvodnje, kako bismo išli na predavanja i edukacije, razmenili iskustva.
Zapadnotelečko vinogorje prostire se od Stanišića do Vrbasa
Danas su „Visovi“ najpoznatiji po svojim brojnim manifestacijama u toku godine. Prva je Festival malih proizvođača vina i hrane, koji se održava drugog petka u februaru i ove godine je održan po peti put a okupio je 14 malih vinara. Potom sledi tradicionalno obeležavanje Svetog Trifuna.
– Treća manifestacija nam je Likovna kolonija, koja je prošle godine okupila 52 slikara i devetoro dece. Bila je 17. po redu, a unazad sedam godina se održava u isto vreme i Memorijal “Miloš Pejović Peja”. Druženje je na Burduševom brdu. Takođe, ove godine ćemo organizovati petu Krajišku kotlovinu, što je takmičenje u pečenju na tanjirači ili talandari, dok nam predstoji još jedna manifestacija a to su Dani vesele mašine, ove godine 18. po redu, kada se takmičimo samo u pravljenju rakije šljivovice – nabraja naš sagovornik, koji je inače i enolog.
Svi sarađuju
Osim događaja čiji su „Visovi“ organizatori, članovi ovog udruženja učestvuju i na svim drugim događajima u Kljajićevu, koji su plod nekih drugih udruženja.
– Moramo svi sarađivati. Tako smo, recimo, za Badnji dan, taman dok je padao sneg, mi kuvali vino i zaista je bilo lepo – priseća se Šole.
U Šoštarićevom vinogradu mogu se naći razne sorte, među kojima su šardone, frankovka, frajla... Cena grožđa je bila toliko dobra da se proizvođačima više isplatilo da ga prodaju nego prerade u napitak u kom se krije istina.
– Moram reći da se kvalitet vina popravio. Kvalitet zemlje nam je dobar pa podržava sve sorte, a vinova loza je luda biljka, može da ide u zemlju i do 28 metara da traži vodu. Mi ovde imamo godišnje oko 2.000 sunčanih sati, a da bi vino bilo kvalitetno i da bi moglo da se izvrši vrenje, u grožđu treba da bude od 18 do 21 odsto slada – zaključuje Branko Šoštarić.
Zabranjeno je preuzimanje teksta ili dela teksta bez navođenja autora i naše medijske kuće, u vidu živog linka koji vodi ka originalnom sadržaju. Svako kršenje ovog pravila tretiraće se kao povreda autorskih prava.