У КЉАЈИЋЕВУ НЕМА ПУНО ВИНОГРАДА, АЛИ ЈЕ КВАЛИТЕТ ВИНА СВЕ БОЉИ Удружење "Висови" оснажује воћарско-виноградарску производњу; У Шоштарићевом винограду најбољи шардоне, франковка, фрајла
Западнотелечко виногорје, које се простире од Станишића до Врбаса, а обухвата и део катастарске општине Кљајићево, на око 105 метара надморске висине, један је од разлога што у овом месту постоји Удружење виноградара и воћара „Висови“.
Слика на терену је нешто другачија, те у целом атару свега два и по хектара заузимају виногради, док је разно воће заступљеније у овом класичном ратарском крају.
28 чланова удружења „Висови”
– Наше удружење је једино оваквог типа у Западнобачком округу, а основано је 2007. године са почетних 28 чланова, док сада броји око сто – напомиње председник „Висова“ Бранко Шоштарић Шоле, иначе витез винског реда Телечке висоравни „Свети Димитрије“.
– Основали смо се ради оснаживања воћарско-виноградарске производње, како бисмо ишли на предавања и едукације, разменили искуства.
Западнотелечко виногорје простире се од Станишића до Врбаса
Данас су „Висови“ најпознатији по својим бројним манифестацијама у току године. Прва је Фестивал малих произвођача вина и хране, који се одржава другог петка у фебруару и ове године је одржан по пети пут а окупио је 14 малих винара. Потом следи традиционално обележавање Светог Трифуна.
– Трећа манифестација нам је Ликовна колонија, која је прошле године окупила 52 сликара и деветоро деце. Била је 17. по реду, а уназад седам година се одржава у исто време и Меморијал “Милош Пејовић Пеја”. Дружење је на Бурдушевом брду. Такође, ове године ћемо организовати пету Крајишку котловину, што је такмичење у печењу на тањирачи или таландари, док нам предстоји још једна манифестација а то су Дани веселе машине, ове године 18. по реду, када се такмичимо само у прављењу ракије шљивовице – набраја наш саговорник, који је иначе и енолог.
Сви сарађују
Осим догађаја чији су „Висови“ организатори, чланови овог удружења учествују и на свим другим догађајима у Кљајићеву, који су плод неких других удружења.
– Морамо сви сарађивати. Тако смо, рецимо, за Бадњи дан, таман док је падао снег, ми кували вино и заиста је било лепо – присећа се Шоле.
У Шоштарићевом винограду могу се наћи разне сорте, међу којима су шардоне, франковка, фрајла... Цена грожђа је била толико добра да се произвођачима више исплатило да га продају него прераде у напитак у ком се крије истина.
– Морам рећи да се квалитет вина поправио. Квалитет земље нам је добар па подржава све сорте, а винова лоза је луда биљка, може да иде у земљу и до 28 метара да тражи воду. Ми овде имамо годишње око 2.000 сунчаних сати, а да би вино било квалитетно и да би могло да се изврши врење, у грожђу треба да буде од 18 до 21 одсто слада – закључује Бранко Шоштарић.
Забрањено је преузимање текста или дела текста без навођења аутора и наше медијске куће, у виду живог линка који води ка оригиналном садржају. Свако кршење овог правила третираће се као повреда ауторских права.