VOŠIN TRILING POD NACIONALNOM ZASTAVOM: Uz plasman srpske kadetske reprezentacije na Svetsko prvenstvo u Kataru

Na kvalifikacioni turniru za kontinentalni šampionat koji je održan u Pančevu, „orlići“ su se plasirali osvojenim drugim mestom u prvom kvalifikacionom krugu,  odnosno pobedama u susretima sa Bosnom i Hercegovinom i Maltom i porazom od Turske. 

U drugom krugu, na stadionu Železničara u Pančevu, pobedili su Kipar i Švajcarsku, ali su u odlučujućem susretu za prvo mesto i plasman na Evropsko prvenstvo krajem juna u Estoniji, izgubili od vršnjaka iz Belgije. Međutim, plasman na drugu poziciju pančevačkog turnira otvorio im je širom pravac ka Mundijalu, koji će se u novembru održati u Kataru. 

U reprezentaciji tog uzrasta, koju je selektirao Igor Matić, zapažene role igrali su i polaznici Vošine omladinske škole „Ilija Pantelić“: Veljko Pejović, Vukašin Davidov i Andrej Neziri. U trilingu talentovanih dečaka, prepoznajemo klupsko opredeljenje za regrutovanje igračkog potencijala iz sopstvene škole. Naznačen kao jedan od prioriteta u perspektivi, u klubu su rešeni da istraju na tome da oslonac tima traže u krugu dece stasale na terenima u Veterniku.

– Želja svakog mladog igrača je da jednoga dana zaigra u nacionalnom timu – posvedočio je Veljko Pejović, uzvraćajući na čestitke povodom značajnih rezultata tima u kome je dao pun doprinos pozicioniranju srpskih kadeta u kontinentalnim i svetskim razmerama. – Srećan sam što sam u najranijem uzrastu postao reprezentativac Srbije. Velika je to čast i privilegija, rezervisana samo za one najbolje. Ali, to je i snažan motiv koji me pokreće da zapnem još jače. 

Svestan šta fudbal može da mu pruži u životu, veliki Vošin talenat pripremljen je i za odricanja na kojima instiraju izazovi nepredvidivih fudbalskih iskušenja.   

– Maksimalno sam posvećen obavezama na treninzima i na utakmicama – svedoči predvodnik generacije Vošinih kadeta. – Svesno sam se odrekao svega što čine sadržaji zabave mojih vršnjaka izvan fudbala i, uopšte, sporta za koji se opredeljujemo. Roditelji su mi predočili šta me to čeka na putu ka profesionalnim izazovima. Znam da put do seniorskog prvotimca neće biti lagan. Sve benefite smo sabrali na jednoj strani i suprotstavili im sva moguća odricanja na tom putu. Ili jesi, ili nisi... Prihvatio sam izazov i sada sam tu gde jesam. Zahvalan sam roditeljima što su mi na vreme saopštili šta me sve čeka, a trenerima u klubu na poverenju koje su mi ukazali. Poziv u reprezentaciju usledio je kao logičan sled svega što se u međvremenu izdešavalo. 

A u pomenutom međuvremenu, Vošina kadetska ekipa zasela je na lidersku poziciji na tabeli Kadetske lige Srbije, s odličnim izgledima šest kola pre kraja, da titulu prvaka i osvoji. U vreme dok smo sa Pejovićem razgovarali, njegova ekipa je gostovala kod IMT-a. I, naravno, pobedila. On je ostao kod kuće zbog žutih kartona, osluškujući vesti iz Beograda. Za praznike će ovi momci da odmaraju, zaslužili su. A posle, sve ispočetka, čekajući svojih pet minuta, satima i danima, mesecima i godinama, vredno odgovarajući na klupske obaveze, sledeći trag vizije svojih prethodnika u pola belom, pola u crvenom, koji su Vošinu tradiciju oplemenili šampionskim titulama i trofejima namenjenim pobedniku nacionalnog Kupa.