ВОШИН ТРИЛИНГ ПОД НАЦИОНАЛНОМ ЗАСТАВОМ: Уз пласман српске кадетске репрезентације на Светско првенство у Катару
Српска кадетска фудбалска репрезентација пласирала се на Светско првенство, први пут у историји.
На квалификациони турниру за континентални шампионат који је одржан у Панчеву, „орлићи“ су се пласирали освојеним другим местом у првом квалификационом кругу, односно победама у сусретима са Босном и Херцеговином и Малтом и поразом од Турске.
У другом кругу, на стадиону Железничара у Панчеву, победили су Кипар и Швајцарску, али су у одлучујућем сусрету за прво место и пласман на Европско првенство крајем јуна у Естонији, изгубили од вршњака из Белгије. Међутим, пласман на другу позицију панчевачког турнира отворио им је широм правац ка Мундијалу, који ће се у новембру одржати у Катару.
У репрезентацији тог узраста, коју је селектирао Игор Матић, запажене роле играли су и полазници Вошине омладинске школе „Илија Пантелић“: Вељко Пејовић, Вукашин Давидов и Андреј Незири. У трилингу талентованих дечака, препознајемо клупско опредељење за регрутовање играчког потенцијала из сопствене школе. Назначен као један од приоритета у перспективи, у клубу су решени да истрају на томе да ослонац тима траже у кругу деце стасале на теренима у Ветернику.
– Жеља сваког младог играча је да једнога дана заигра у националном тиму – посведочио је Вељко Пејовић, узвраћајући на честитке поводом значајних резултата тима у коме је дао пун допринос позиционирању српских кадета у континенталним и светским размерама. – Срећан сам што сам у најранијем узрасту постао репрезентативац Србије. Велика је то част и привилегија, резервисана само за оне најбоље. Али, то је и снажан мотив који ме покреће да запнем још јаче.
Свестан шта фудбал може да му пружи у животу, велики Вошин таленат припремљен је и за одрицања на којима инстирају изазови непредвидивих фудбалских искушења.
– Максимално сам посвећен обавезама на тренинзима и на утакмицама – сведочи предводник генерације Вошиних кадета. – Свесно сам се одрекао свега што чине садржаји забаве мојих вршњака изван фудбала и, уопште, спорта за који се опредељујемо. Родитељи су ми предочили шта ме то чека на путу ка професионалним изазовима. Знам да пут до сениорског првотимца неће бити лаган. Све бенефите смо сабрали на једној страни и супротставили им сва могућа одрицања на том путу. Или јеси, или ниси... Прихватио сам изазов и сада сам ту где јесам. Захвалан сам родитељима што су ми на време саопштили шта ме све чека, а тренерима у клубу на поверењу које су ми указали. Позив у репрезентацију уследио је као логичан след свега што се у међвремену издешавало.
А у поменутом међувремену, Вошина кадетска екипа засела је на лидерску позицији на табели Кадетске лиге Србије, с одличним изгледима шест кола пре краја, да титулу првака и освоји. У време док смо са Пејовићем разговарали, његова екипа је гостовала код ИМТ-а. И, наравно, победила. Он је остао код куће због жутих картона, ослушкујући вести из Београда. За празнике ће ови момци да одмарају, заслужили су. А после, све испочетка, чекајући својих пет минута, сатима и данима, месецима и годинама, вредно одговарајући на клупске обавезе, следећи траг визије својих претходника у пола белом, пола у црвеном, који су Вошину традицију оплеменили шампионским титулама и трофејима намењеним победнику националног Купа.
Генерација за понос
Тренер Вошиног кадетског тима, Александар Радуновић, није штедео комплиманте на рачун својих репрезентативаца, али и колектива у целини.
– Трилинг наших кадетских репрезентативаца стасава у једној од најбољих генерација клуба у минулим годинама – посведочио је Радуновић. – Мада сам сагласан с тим да у њиховом сазревању такмичарски резултат није најважнији, мишљења сам да резултати које они постижу јесу важни у стицању победничког менталитета. Тројица са Матићевог списка доминирају: Пејовић је најбољи играч у Србији тог узраста, Незири је одличан бек, а мали Давидов је наследио ген оца Александра. Њима тројици из наше школе додао бих још Андријашевића и Илића (годину дана млађи), који су такође позивани под националну заставу. Све у свему, имамо довољно разлога за понос, као што имамо и основ за оптимистичку најаву њихове сениорске перспективе у Воши.
