(FOTO) OD BERZE DO HRAMA UMETNOSTI: PRIČA UKLESANA U ZIDOVE Zgrada Galerije Matice srpske svedok je prošlih vremena i čuvar kulture

Ova zgrada u sebi nosi slojeve istorije koji prevazilaze njenu prvobitnu namenu.

Još u periodu između dva svetska rata, kada je Novi Sad doživljavao urbani i privredni procvat, javila se potreba za reprezentativnim objektima koji će odražavati ekonomsku snagu grada. 

Upravo u tom duhu, 1926. godine projektovana je zgrada za Produktnu berzu, a već 1927. dobila je upotrebnu dozvolu. Radove je izveo arhitekta Filip Šmit.

Arhitektonski posmatrano, zgrada predstavlja primer akademizma sa elementima umerene dekorativnosti. 

Masivne fasade, skladno raspoređeni otvori i ulaz naglašen snažnim pilastrima daju utisak stabilnosti i ozbiljnosti – što je i bilo primereno jednoj finansijskoj instituciji. Visoko prizemlje sa fugovanom obradom i suptilni dekorativni detalji u višim zonama svedoče o prefinjenom ukusu epohe.

Od ekonomskog centra do kulturnog svetilišta

Sudbina zgrade doživela je značajan preokret sredinom XX veka. Pedesetih godina, u duhu novih društvenih okolnosti i potrebe za razvojem kulture, objekat je adaptiran za potrebe Galerije. Preuređenje je izvedeno prema projektu arhitekte Ivana Zdravkovića sa saradnicima, čime je nekadašnja berza dobila potpuno novu funkciju.

Ova transformacija nije bila samo arhitektonska, već i simbolična – prostor koji je nekada služio trgovini i kapitalu postao je mesto susreta umetnosti, ideja i duhovnosti. Od tog trenutka, zgrada počinje da živi novim životom, ispunjena delima srpske umetnosti, od baroka do savremenog doba.

Arhitektura koja priča priče

Iako prilagođena novoj nameni, zgrada je sačuvala svoju izvornu estetiku. Centralni ulaz sa masivnim stepeništem i balkonom ostao je jedan od njenih najprepoznatljivijih elemenata. Pilastri sa jonskim volutama, kao i dekorativni okviri prozora, doprinose utisku dostojanstva i trajnosti.

Danas ovaj objekat ima status spomenika kulture, pod zaštitom Zavoda za zaštitu spomenika kulture Grada Novog Sada. To nije samo formalno priznanje, već potvrda njene vrednosti kao dela arhitektonskog i kulturnog nasleđa.

Unutar njenih zidova čuva se bogata zbirka Matice srpske, najstarije srpske književne, kulturne i naučne institucije. Galerija, kao njen deo, predstavlja svojevrsnu riznicu nacionalne umetnosti i identiteta.

Posmatrajući zgradu Galerije Matice srpske danas, teško je ne osetiti slojevitost vremena koje je u nju utisnuto.

U vremenu brzih promena, ova zgrada stoji kao podsećanje da su kultura i umetnost trajni temelji svakog društva – tihi, ali postojani svedoci njegovog razvoja.

Projekat “Dvorci i velelepna zdanja Vojvodine – raskošni čuvari istorije“ realizuje Dnevnik Vojvodina press doo, a sufinansira Pokrajinski sekretarijat za kulturu, javno informisanje i odnose sa verskim zajednicama. Stavovi u podržanom projektu ne izražavaju nužno stavove organa koji je dodelio sredstva.