(ФОТО) ОД БЕРЗЕ ДО ХРАМА УМЕТНОСТИ: ПРИЧА УКЛЕСАНА У ЗИДОВЕ Зграда Галерије Матице српске сведок је прошлих времена и чувар културе

Ова зграда у себи носи слојеве историје који превазилазе њену првобитну намену.

Још у периоду између два светска рата, када је Нови Сад доживљавао урбани и привредни процват, јавила се потреба за репрезентативним објектима који ће одражавати економску снагу града. 

Управо у том духу, 1926. године пројектована је зграда за Продуктну берзу, а већ 1927. добила је употребну дозволу. Радове је извео архитекта Филип Шмит.

Архитектонски посматрано, зграда представља пример академизма са елементима умерене декоративности. 

Масивне фасаде, складно распоређени отвори и улаз наглашен снажним пиластрима дају утисак стабилности и озбиљности – што је и било примерено једној финансијској институцији. Високо приземље са фугованом обрадом и суптилни декоративни детаљи у вишим зонама сведоче о префињеном укусу епохе.

Од економског центра до културног светилишта

Судбина зграде доживела је значајан преокрет средином XX века. Педесетих година, у духу нових друштвених околности и потребе за развојем културе, објекат је адаптиран за потребе Галерије. Преуређење је изведено према пројекту архитекте Ивана Здравковића са сарадницима, чиме је некадашња берза добила потпуно нову функцију.

Ова трансформација није била само архитектонска, већ и симболична – простор који је некада служио трговини и капиталу постао је место сусрета уметности, идеја и духовности. Од тог тренутка, зграда почиње да живи новим животом, испуњена делима српске уметности, од барока до савременог доба.

Архитектура која прича приче

Иако прилагођена новој намени, зграда је сачувала своју изворну естетику. Централни улаз са масивним степеништем и балконом остао је један од њених најпрепознатљивијих елемената. Пиластри са јонским волутама, као и декоративни оквири прозора, доприносе утиску достојанства и трајности.

Данас овај објекат има статус споменика културе, под заштитом Завода за заштиту споменика културе Града Новог Сада. То није само формално признање, већ потврда њене вредности као дела архитектонског и културног наслеђа.

Унутар њених зидова чува се богата збирка Матице српске, најстарије српске књижевне, културне и научне институције. Галерија, као њен део, представља својеврсну ризницу националне уметности и идентитета.

Посматрајући зграду Галерије Матице српске данас, тешко је не осетити слојевитост времена које је у њу утиснуто.

У времену брзих промена, ова зграда стоји као подсећање да су култура и уметност трајни темељи сваког друштва – тихи, али постојани сведоци његовог развоја.

Пројекат “Дворци и велелепна здања Војводине – раскошни чувари историје“ реализује Дневник Војводина пресс доо, а суфинансира Покрајински секретаријат за културу, јавно информисање и односе са верским заједницама. Ставови у подржаном пројекту не изражавају нужно ставове органа који је доделио средства.