(VIDEO) KRISTOFER PETROVIĆ JE AMIŠ, JEDINI U SRBIJI Srbin iz Amerike vratio se u otadžbinu i izabrao jednostavan život na selu

Sa suprugom i porodicom, već godinama gradi život zasnovan na amiškim vrednostima, ali prilagođen srpskom selu i savremenom vremenu.

On se u Srbiju doselio nakon što je godinama bio deo amiške zajednice u Americi, gde je i usvojio njihov način života. Iako zadržava osnovne principe te filozofije, u praksi pravi odstupanja od strogih pravila.

„Od stoke imam 40 ovaca, tri koze i čuvam tri konja… obrađujemo 5–8 hektara“, kaže Kristofer, objašnjavajući da je na imanju posejao kukuruz, detelinu, stočni grašak i stare sorte pšenice, sve radi ishrane životinja.

Iako amiški način života podrazumeva potpuno odbacivanje moderne tehnologije, Kristofer koristi traktor, mobilni telefon, solarnu energiju, pa čak i dron. Kako sam ističe, to mu olakšava rad, ali ne menja suštinu njegovog načina života.

„Imamo slobodu da živimo na selu, ne sviđa mi se srpski mentalitet — ljudi dolaze i odmah komentarišu kuću, plac, decu, ogradu“, kaže on, ističući da mu smeta nedostatak privatnosti i potreba ljudi da sve analiziraju.

Amiški sistem vrednosti, koji je usvojio, zasniva se na jednostavnosti, porodici i odsustvu poroka. Oni, kako se opisuje u zajednici, „ne piju, ne puše i ne psuju“, a život zasnivaju na radu i skromnosti. 

„Potrošački mentalitet nije zaživeo kod nas. Kupujemo samo ono što nam je neophodno“, navodi se u opisu njihovog načina života.

Kristofer je u Srbiji upoznao suprugu Jovanu, koja je u početku bila iznenađena njegovim stilom života. Ona kaže da je dugo razmišljala o odluci da se preseli na selo i prihvati takav model života.

„Nisam mogla da živim dva života. Trebalo je da izaberem — ili grad ili selo. Samo sam presekla“, kaže Jovana, objašnjavajući svoju odluku da se pridruži mužu.

Porodica živi u skladu sa svojim uverenjima, uz povremeno okupljanje i molitvu, i naglasak na zajedništvu. Ipak, Kristofer primećuje i širi društveni problem u Srbiji.

„Video sam dosta poljoprivrednika… otac ima 50, sin 25 godina, ali otac ne da slobodu. I onda sin ode u grad“, kaže on, dodajući da je to jedan od razloga što sela ostaju bez mladih ljudi.

Za njega, život na selu je izbor koji donosi mir, ali i obavezu da se živi skromno, u skladu sa prirodom i porodicom — čak i ako to znači da se ponekad mora prihvatiti i kompromis sa modernim svetom.