(ВИДЕО) КРИСТОФЕР ПЕТРОВИЋ ЈЕ АМИШ, ЈЕДИНИ У СРБИЈИ Србин из Америке вратио се у отаџбину и изабрао једноставан живот на селу
Кристофер Петровић, чији је предак пре више од једног века напустио Србију и отишао у Сједињене Америчке Државе, данас живи у селу Мали Дреновац код Алексинца.
Са супругом и породицом, већ годинама гради живот заснован на амишким вредностима, али прилагођен српском селу и савременом времену.
Он се у Србију доселио након што је годинама био део амишке заједнице у Америци, где је и усвојио њихов начин живота. Иако задржава основне принципе те филозофије, у пракси прави одступања од строгих правила.
„Од стоке имам 40 оваца, три козе и чувам три коња… обрађујемо 5–8 хектара“, каже Кристофер, објашњавајући да је на имању посејао кукуруз, детелину, сточни грашак и старе сорте пшенице, све ради исхране животиња.
Иако амишки начин живота подразумева потпуно одбацивање модерне технологије, Кристофер користи трактор, мобилни телефон, соларну енергију, па чак и дрон. Како сам истиче, то му олакшава рад, али не мења суштину његовог начина живота.
„Имамо слободу да живимо на селу, не свиђа ми се српски менталитет — људи долазе и одмах коментаришу кућу, плац, децу, ограду“, каже он, истичући да му смета недостатак приватности и потреба људи да све анализирају.
Амишки систем вредности, који је усвојио, заснива се на једноставности, породици и одсуству порока. Они, како се описује у заједници, „не пију, не пуше и не псују“, а живот заснивају на раду и скромности.
„Потрошачки менталитет није заживео код нас. Купујемо само оно што нам је неопходно“, наводи се у опису њиховог начина живота.
Кристофер је у Србији упознао супругу Јовану, која је у почетку била изненађена његовим стилом живота. Она каже да је дуго размишљала о одлуци да се пресели на село и прихвати такав модел живота.
„Нисам могла да живим два живота. Требало је да изаберем — или град или село. Само сам пресекла“, каже Јована, објашњавајући своју одлуку да се придружи мужу.
Породица живи у складу са својим уверењима, уз повремено окупљање и молитву, и нагласак на заједништву. Ипак, Кристофер примећује и шири друштвени проблем у Србији.
„Видео сам доста пољопривредника… отац има 50, син 25 година, али отац не да слободу. И онда син оде у град“, каже он, додајући да је то један од разлога што села остају без младих људи.
За њега, живот на селу је избор који доноси мир, али и обавезу да се живи скромно, у складу са природом и породицом — чак и ако то значи да се понекад мора прихватити и компромис са модерним светом.